Број припадника међународних мисија у свету је преполовљен за 10 година и њихова одрживост је доведена у питање услед геополитичких тензија, политичког притиска и финансијских криза, према новој анализи коју је данас објавио Стокхолмски међународни институт за истраживање мира (СИПРИ).
Закључно са 31. децембром 2025. године, у мировним операцијама било је распоређено 78.633 припадника, што је 49 одсто мање него 2016. године и најмање од 2000. године.
Иако је број опадао током целе деценије, 2025. године је забележен највећи међугодишњи пад, за 17 одсто, саопштио је СИПРИ.
Директор Програма за мировне операције и управљање конфликтима СИПРИ-ја Јаир ван дер Лијн изјавио је да би, ако се овако настави, могло да дође до драматичног слабљења мултилатералног управљања конфликтима и потискивања на маргину институција попут УН, због комбинације финансијских, политичких и геополитичких фактора.
“Резултат ће вероватно бити више сукоба, а ови сукоби ће вероватно имати још теже последице по цивиле, јер државе напуштају дуго успостављене норме”, рекао је он.
Током прошле године било је активно укупно 58 мултилатералних мировних операција у 34 земље или територије широм света, три мање него 2024, наводи се у извештају објављеном уочи Међународног дана мировних снага Уједињених нација 29. маја.
У подсахарској Африци и Европи било је 18 мисија, на Блиском истоку и у северној Африци (МЕНА) 14, Америци пет, а у Азији и Океанији три.
Готово три четвртине (73 одсто) припадника било је распоређено у само пет мисија, од којих четири у подсахарској Африци.
Свих 10 земаља са највећим доприносом војног особља у мултилатералним мировним операцијама налазило се на глобалном Југу, а на првом месту по броју припадника је Уганда.
Регионалне организације и савези са глобалног Севера – ЕУ, НАТО и ОЕБС – спровели су 24 мултилатералне мировне операције 2025. години, две мање него у 2024. години.
Укупан број припадника распоређених у тим мисијама био је 8.645 у децембру 2025. године, што је 13 одсто више него претходне године, првенствено због појачања КФОР-а, наводи СИПРИ у извештају и додаје да је НАТО повећао број припадника те мисије од ескалације тензија између Косова и Србије 2023. године.
ЕУ је 2025. године спровела 15 мисија и операција у оквиру своје Заједничке безбедносне и одбрамбене политике, у којима је учествовало укупно 2.724 припадника.
СИПРИ наводи да је дошло до кризе у финансирању мировних мисија УН јер највећи донатори нису на време или у потпуности платили своје обавезе.
У јулу 2025. године, мировне операције УН суочиле су се са мањком од две милијарде америчких долара, више од 35 одсто њиховог укупног буџета од 5,6 милијарди долара за 2024–25. годину, због чега је неколико мисија морало да значајно смањи број особља.
СИПРИ наводи да су у Савету безбедности УН “тврдокорни захтеви и претње ветом сталних чланица” компликовали одлуке о обнављању оперативних мандата, као на пример у случају мисије у Либану.
У саопштењу се додаје да од 2014. није покренута ниједна нова мировна операција под вођством УН, али да је било неколико мисија које су покренуле регионалне организације, као што су Афричка унија, Економска заједница западноафричких држава (ЕЦОWАС) и Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).
Међутим, наводи СИПРИ, и те организације су се као и УН бориле са недовољним финансирањем и застојем у доношењу одлука о мировним операцијама, на пример у Судану и Украјини, због геополитичких ривалстава.
Виши истраживач СИПРИ-ја Клаудија Фајфер Круз рекла је да регионалним организацијама недостају кључни капацитети када је у питању успешна, интегрисана изградња мира, а истовремено имају проблем с недостатком финансирања и немогућношћу постизања договора попут УН.
“Како управљање конфликтима под вођством УН опада, оно оставља све већи јаз који алтернативни модели не могу да попуне”, казала је Круз.
СИПРИ је истакао да су у Савету безбедности УН и регионалним телима предлози за нове или реконфигурисане операције често пропадали због политичких подела, отпора државе домаћина и проблема око финансирања.
“У овом контексту, одговори на међународне кризе све више излазе изван успостављених институционалних оквира мултилатералних мировних операција и уместо тога попримајују облик једностраних, билатералних и ад хок аранжмана који су често више милитаризовани и директно под утицајем интереса укључених држава”, наводи се у саопштењу.
