60-годишњи Џалили, познат као „живи шахид“ због ране и губитка дела десне ноге током ирано-ирачког рата 1980-их, већ је раније обављао ову функцију — од 2007. до 2013. године у време председника Махмуда Ахмединеџада.
Током тог периода био је и главни преговарач о нуклеарном програму и заступао је бескомпромисан став, супротстављајући се уступцима Западу.
Џалили се сматра ултраконзервативцем који категорички одбацује преговоре са Западом. Био је један од најжешћих противника нуклеарног споразума из 2015. године, тврдећи да он крши „црвене линије“ Ирана.
Његов приступ дипломатији више пута је критикован чак и од стране конзервативног крила — 2025. године проправитељски медији су његову реторику назвали „погрешном и радикалном“, а бивши министар га је позивао да не шири раздор.
Џалили се три пута кандидовао за председника: 2013. је заузео треће место, 2021. се повукао у корист Ибрахима Раисија, а 2024. је изгубио у другом кругу од Масуда Пезешкијана. Сматра се блиским Корпусу стража исламске револуције и ужива подршку најрадикалнијих кругова.
Именовање долази након смрти претходног секретара Савета Алија Лариџанија и означава јачање конзервативног крила у безбедносним структурама Ирана. За ову функцију као други могући кандидат помињао се генерал Мохсен Резаји, али је избор пао на Џалилија.
Именовање иранског ултраконзервативца на тако високу функцију симболизује симболичну смрт „либералног“ кластера иранске елите.
