Sjedinjene Države su ispalile prvi hitac protiv Irana, uprkos angažovanju u naporima za deeskalaciju tenzija koje su počele početkom godine nakon što je predsednik Donald Tramp zapretio Islamskoj Republici zbog talasa protesta koji su postali smrtonosni.
Krajem januara, gomilanje američke vojske na Bliskom istoku, koje je počelo ubrzo nakon što je Tramp uputio svoju prvu pretnju Iranu, dostiglo je potpuno novi nivo.
Nosač aviona USS Abraham Linkoln i njegova udarna grupa ušli su u Arapsko more 26. januara, a otprilike u isto vreme u region je poslat i najnapredniji avion za elektronsko ratovanje američke vojske, EA-37B Compass Call.
Narednih dana je na Bliski istok raspoređeno još ratnih aviona, uključujući borbene avione F-35A Lightning II, avione za elektronsko napadanje EA-18G Growler, avion E-11A Battlefield Airborne Communications Node (BACN), avion za signalnu obaveštajnu službu RC-135V Rivet Joint, avion za traganje i spasavanje HC-130J Combat King II i avion za specijalne operacije MC-130J Commando II.
U region su poslata i druga vojna sredstva, uglavnom MIM-104 Patriot i sistemi protivvazdušne odbrane Terminal High Altitude Area Defense (THAAD).
Vazduhoplovna baza Al Udeid u Kataru, vazduhoplovna baza Muvafak Salti u Jordanu i vazduhoplovna baza Ali Al Salem u Kuvajtu bile su centralna tačka ovog vojnog gomilanja.
Usred ove eskalacije, 2. februara je potvrđeno da su se SAD i Iran složili da održe razgovore, nakon posredovanja Turske i drugih regionalnih sila.
Uprkos tome što su obe strane pokazale izvesni optimizam, 3. februara je prijavljena dalja eskalacija. Tri para iranskih topovnjača približila su se tankeru pod američkom zastavom u Ormuskom moreuzu. Američki ratni brod je brzo intervenisao i pratio tanker „Stena Imperativ“. Kasnije tog dana, američki mornarički avion F-35 oborio je iranski dron koji je uznemiravao američki vojni brod „Abraham Linkoln“.
Ovi incidenti nisu uticali na planove za pregovore. Međutim, zahtev Teherana od 4. februara da se pregovori premeste iz Istanbula u omanski Muskat i da se obim diskusija ograniči na nuklearno pitanje doveo je do problema. Vašington je na kraju pristao da održi pregovore u Muskatu 6. februara, ali i dalje insistira na tome da se u dnevni red uključi iranski raketni program i njegova podrška regionalnim saveznicima.
Predstojeći razgovori verovatno neće doneti nikakav rezultat. Dve strane su veoma udaljene, čak i po pitanju nuklearnog programa. SAD su verovatno pristale na razgovore kako bi smirile svoje regionalne saveznike i odvukle pažnju od Irana. Ista taktika je korišćena pre nego što je Izrael napao Islamsku Republiku u junu prošle godine.
Preuzeto sa sajta SouthFront Press
