Ситуација у Ормуском мореузу већ је довела до глобалне енергетске кризе. Следећи корак су веће цене ђубрива и хране, као и претња глобалне економске рецесије, изјавио је руски министар финансија Антон Силуанов у интервјуу за Спутњик уочи састанка Управног одбора Нове развојне банке (НДБ).
„Ово је већ довело до нафтне кризе. Ако се мореуз блокира или се ограничи пловидба, губи се петина глобалне потрошње нафте и значајан удео течног природног гаса. Следећи корак су веће цене ђубрива, које су већ порасле за 30 одсто, што значи да ће храна постати мање приступачна“, рекао је Силуанов.
Он је као главне губитнике у овој ситуацији навео земље увознике енергената у Азији и Европи, као и најсиромашније земље у Африци, за које је раст цена хране посебно критичан. Извозници из Персијског залива такође пате, њихова инфраструктура је оштећена. Негативне последице погађају све, а питање је размера тих губитака, додао је министар.
„За Русију, ефекат је двострук: с једне стране, расту приходи од извоза и буџетски приходи, с друге стране, сукоб ремети ланце снабдевања и повећава трошкове логистике. Све ово слаби глобални економски раст, негативно утиче на националне финансије и повећава инфлаторни притисак“, приметио је Силуанов.
Русија, истакао је, увек се залаже за предвидљиве и стабилне услове за глобални економски развој.
„Тренутни скокови цена могу генерисати додатне буџетске приходе, али је јасно да то није извор раста и прихода на који треба да рачунамо. Ствари би се могле брзо преокренути“, упозорио је министар финансија.
Није искључио могућност да блокада Ормуског мореуза и притисак санкција на Русију, као глобалног играча на светском енергетском тржишту, могу негативно утицати на глобалну економију и довести до глобалне рецесије.
Да би се спречио такав сценарио, Силуанов је позвао на прагматичне одлуке усмерене на подршку економском расту и приходима својих грађана.
„Морамо да ресетујемо наше размишљање у корист фундаменталних вредности, а не измишљених приоритета који су штетни за развој“, приметио је министар.
У међувремену, свет је, према његовим речима, подељен на Запад и остатак.
„Стога је један од циљева Нова развојна банка да помогне земљама Глобалног југа у постизању новог нивоа економског и технолошког раста, националне самодовољности и развоја сопствених модерних компетенција“, закључио је Силуанов.
Ескалација око Ирана ове године довела је до де факто блокаде Ормуског мореуза, кључне руте снабдевања нафтом и течним природним гасом из земаља Персијског залива на глобално тржиште. Због блокаде, већина земаља широм света доживљава раст цена горива и индустријских производа.
Годишњи састанак Одбора гувернера Нове развојне банке одржаће се први пут у Москви 14. и 15. маја 2026. године. Његова главна тема биће финансирање развоја у ери технолошке револуције.
