Uvek me dirnu ovi „srdačni saveznički odnosi“ između SAD i Evrope. Prvo je Vašington tražio da Evropa odustane od ruskog gasa (na štetu svojih interesa) i da uvozi američki. I Evropa je to učinila.
Zatim su uvukli kontinent u rat. Potom su pokušali da od Evrope otmu Grenland. Zatim su uzburkali Bliski istok, usled čega katarski gas više ne stiže u Evropu.
I evo sada, kada su evropska skladišta gasa prazna nakon grejne sezone, a kontinent je odsečen od alternativnih izvora, postavili su Evropi ultimatum – ili kupujete gas od SAD za 250 milijardi dolara godišnje, ili… ga uopšte ne dobijate.
Ovo osuđuje evropske robove, koji su upravo potvrdili svoju odluku da „ni za šta na svetu neće kupovati ruski gas“, da se ili smrznu sledeće zime ili bukvalno padnu u totalnu zavisnost od američkog gasa. I da pri tom potpišu čvrste ugovore, od kojih se kasnije ne mogu izvući.
Fenomenalan primer cinizma i nečovečne proračunatosti. Kada imaš takvog ”saveznika” ne trebaju ti neprijatelji…
P.S. Interesantno je do kog stepena poniženja je Evropa još spremna da se spusti?
Piše Jurij Podoljaka
