Изградња тунела испод Беринговог мореуза који би повезао руску Чукотку и америчку Аљаску могла би да постане један од најскупљих инфраструктурних пројеката у светској историји, због удаљености региона од главних економских центара и екстремних услова на крајњем северу, изјавила је за ТАСС директорка Центра за арктички и северни урбанизам при Високој школи економије Надежда Замјатина.
“Изградња тунела у условима удаљености од главних економских центара и сурових северних услова очигледно би била један од најскупљих пројеката у историји”, рекла је Замјатина.
Према њеним речима, сам тунел испод Беринговог мореуза технички је изводљив и био би свега око један и по пут дужи од тунела испод Ламанша који повезује Француску и Велику Британију.
Међутим, највећи изазови односе се на допремање грађевинског материјала и изградњу пратеће инфраструктуре на Чукотки.
Експерткиња је навела да се храна и гориво у овај регион већ достављају у оквиру такозваног северног снабдевања, али да би транспорт великих количина металних конструкција и бетона захтевао изузетно сложена логистичка решења.
Она је додала да би било неопходно изградити и приступне саобраћајнице до самог тунела на територији Чукотке.
“Не само изградња, већ и експлоатација тунела била би вишеструко скупља него у развијеним подручјима. Чак и скупља од Бајкалско-амурске магистрале”, сматра Замјатина.
Према њеним речима, кључно питање у расправама о изградњи тунела испод Беринговог мореуза јесте постојање довољне количине терета која би могла да оправда огромне трошкове пројекта.
“Ни приближно није јасно које би количине робе требало превозити између Чукотке и Аљаске да би пројекат био макар донекле исплатив”, истакла је она.
Замјатина је подсетила да се злато произведено на Чукотки већ сада транспортује ваздушним путем, док развој Бајмске рудне зоне не подразумева испоруку сировина у Сједињене Америчке Државе.
Она је изразила сумњу и да је у актуелним геополитичким условима могуће обезбедити значајан транзитни теретни саобраћај преко Чукотке.
Према њеном мишљењу, железничка инфраструктура на северу може бити економски оправдана само уколико постоје велике количине сировина за транспорт, а у случају тунела између Чукотке и Аљаске такви обими за сада нису на видику.
Раније је специјални представник председника Русије за инвестициону и економску сарадњу са страним земљама и директор Руског фонда за директне инвестиције Кирил Дмитријев саопштио да је постигнут договор са једном инжењерском компанијом о изради пројекта тунела који би повезао Русију и Сједињене Америчке Државе.
Он је навео да се нада да ће пројектовање такозваног “Путин-Трамп тунела” испод Беринговог мореуза бити завршено до краја 2026. године, као и да би се пројекту у будућности могла прикључити и Кина.
