Четири деценије после нуклеарне катастрофе у Чернобиљу која је подстакла глобални страх од нуклеарне енергије и успорила њен развој у Европи и шире, долази до оживљавања нуклеарне енергије у свету и тај тренд добио је велики подстицај због рата на Блиском истоку.
У 31 земљи ради више од 400 нуклеарних реактора, још око 70 се гради и нуклеарна енергија даје десет одсто струје у свету.
Нуклеарни реактори стално се побољшавају, што доприноси већој безбедности, и такође појетињује њихову изградњу и рад.
Директор Међународне агенције за енергију Фатих Бирол рекао је да су нуклеарне катастрофе у Чернобиљу 1986. и Фукушими 2011. смањиле жељу за нуклеарном енергијом али да је још пре више година било јасно да ће доћи до оживљвања.
Са ратом на Блиском истоку, “сто одсто сам уверен да се нуклеарна енергија враћа”, рекао је Бирол за АП.
Највећи произвођач нуклеарне енергије у свету су САД са 94 реактора која дају око 30 одсто глобалне производње нуклеарне енергије. Та земља повећава напоре за развој капацитета за нуклеарну енергију и намерава да их учетворостручи до средине века.
“Свет не може да напаја своје индустрије, задовољи захтеве вештачке интелигенције или обезбеди енергетску будућност без нуклеарне енергије”, рекао је недавно државни подсекретар САД Томас ДиНано.
Кина има 61 нуклеарни реактор и предводи у свету по градњи нових и са готово 40 у изградњи има за циљ да претекне САД и постане глобални лидер по нуклеарним капацитетима.
У ЕУ је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен признала да је Европа направила “стратешку грешку” и смањила нуклеарну енергију. Она је најавила нове иницијативе како би се подстакла градња нуклераних електрана.
Русија, која има 34 оперативна реактора укључујучи осам типа као у Чернобиљу, предводи по извозу нуклеарних знања и вештина. Та земља гради 20 реактора у Европи, Африци, Азији и на Блиском истоку и има потписане уговоре за покретање изградње у још неколико земаља.
АП у анализи даље наводи да у Украјини нуклеарне електране дају половину производње струје, да је Јапан рестартовао реакторе након што је научио лекције из Фукушиме, да Јужна Африка има једину нуклеарну електрану у Африци али и да Русија гради једну у Египту док више афричких земаља истражује ту технологију.
“Замах који данас видимо резултат је тога што се све више признаје да ће поуздана, ниско угљенична енергија бити кључна за задовољавање растуће светске тражње енергије”, рекао је за АП директор Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Гроси.
Када је реч о Европи, 1990. је нуклеарна енергија обезбеђивала трећину електричне енергије а данас само око 15 одсто.
Зато ЕУ данас разматра мале модуларне реакторе и очекује се да они буду оперативни почетком следеће деценије. Сматра се да су такви реактори јевтинији, брже се граде и флексибилнији од традиционалних.
Иначе, у ЕУ по нуклеарној енергији предводи Француска која има 57 реактора у 19 електрана и они јој обезбеђују готово 70 одсто струје.
Николас Голдберг из париског Коломбос консталтинга рекао је да је пандемија ковида комбинована са падом понуде гаса због рата у Украјини “открила ограничења енергије из обновљивих извора и европске зависности од гаса”.
“Француска је стога појачала стратегију задржавања постојећих нуклеарних електрана, што значи продужавање њиховог века колико је могуће”, рекао је Голдберг за АП.
Немачка је пак 2023. искључила последња три нуклеарна реактора и кацелар Фридрих Мерц рекао је да је та одлука неповратна, упркос оживљавању нуклеарне енергије у Европи и свету.
