Potpredsednik SAD se suočava sa izazovima dok preuzima potencijalnu ulogu ključne osobe u nastojanju da se okonča rat kojem se protivio
Kao čovek koji ne krije svoja hrišćanska uverenja, Džej Di Vens je nesumnjivo svestan Isusovih reči da su “blaženi mirotvorci”.
Ipak, američki potpredsednik, katolički preobraćenik koji se nedavno našao u sukobu sa papom Lavom, otkriva teškoće života u skladu sa tim standardom dok služi nestabilnom političkom gospodaru koji vodi rat protiv kojeg je Vens nekada upozoravao, piše “Gardijan”.
“Isus Hrist ne podržava genocid”, vikao je neko iz publike dok je Vens govorio na sastanku “Turning pointa” na Univerzitetu u Džordžiji ranije ovog meseca.
Ova epizoda je ilustrovala tešku situaciju sa kojom se suočava potpredsednik SAD dok pokušava da zadrži mlađe birače koji se protive prekomorskim vojnim avanturama, i istovremeno razmatra kandidaturu za predsednika 2028. godine.
Izazov postaje sve teži za Vensa dok preuzima potencijalnu ulogu ključne osobe u nastojanju da se što pre okonča rat sa Iranom, na koji je godinama upozoravao da bi SAD trebalo da ga izbegnu.
Sa obustavljenim neprijateljstvima, ali mirovnim pregovorima koji su u zastoju, uloga potpredsednika može postati ključna nakon što su ga insajderi iranskog režima identifikovali kao osobu u Trampovoj administraciji koju treba da kontaktiraju kako bi zaključili dogovoreno rešenje.
Prošle nedelje, Vens – zakleti protivnik “večnih ratova” – spremao se da krene u svoju drugu diplomatsku misiju u Islamabad kako bi se suočio sa iranskim pregovaračima.
Putovanje je sa ponedeljka prebačeno na utorak pre nego što je potpuno otkazano. To bi usledilo nakon 21-časovnih pregovora sa iranskom delegacijom prethodne sedmice, koji su, navodno, postigli značajan napredak pre nego što je iranska strana ponovo zatvorila Ormuski moreuz – očigledno uvređena Trampovom deklaracijom pobede u nizu trijumfalnih objava na društvenim mrežama.
Usred strahova da će se borbe uskoro nastaviti nakon dvonedeljne pauze u neprijateljstvima, Tramp je umesto toga iznenadio skoro sve proglasivši produženje prekida vatre na neodređeno vreme, rekavši da daje “ozbiljno podeljenom” rukovodstvu Teherana vremena da smisli “ujedinjeni predlog”.
Vensova centralna uloga u onome što predstoji izgleda da je dodatno naglašena tokom vikenda nakon što je Bela kuća objavila da će se obnovljena runda razgovora održati bez njega.
Trampov lični izaslanik Stiv Vitkof i njegov zet, Džared Kušner, trebalo je da budu poslati umesto toga da se sastanu sa manje uticajnim iranskim timom u poređenju sa delegacijom koja je prisustvovala sednici prethodne nedelje. I to putovanje je kasnije otkazano, a Tramp ga je nazvao “gubljenjem vremena”.
Stoga je Vensov ponovni ulazak u diplomatsku arenu – iako na čekanju – možda samo pitanje vremena.
Njegovi sastanci 17. i 18. aprila sa Muhamedom Bagerom Galibafom, predsednikom iranskog parlamenta i bivšim komandantom Revolucionarne garde, koji se pojavio kao glavni pregovarač režima, već su ušli u istoriju kao susret na najvišem nivou između SAD i Irana otkako je Džimi Karter nazdravio poslednjem šahu, Mohamedu Rezi Pahlaviju, u nesrećnom gestu u Teheranu uoči Nove godine 1977.
Galibaf – koji se pojavio kao jedna od najmoćnijih ličnosti režima od izbijanja rata – nije trebalo da prisustvuje prekinutim pregovorima u subotu, što može delimično objasniti zašto se nisu dogodili.
U međuvremenu, Vens je navodno izrazio zabrinutost unutar administracije zbog načina na koji je Pentagon prikazao rat i doveo u pitanje da li je tačno opisao smanjenje američkih raketnih zaliha.
Vens – koji je javno podržao ratne napore uprkos tome što je savetovao da se ne započnu – smatra se da ga je Tramp stavio u nezadovoljan položaj. Taj utisak su pojačali komentari samog predsednika, koji je o mirovnoj misiji rekao: “Ako se to ne desi, kriviću Džej Di Vensa. Ako se desi, preuzimam sve zasluge.”
Međutim, zanemarena je činjenica da su Iranci tražili da Vens predvodi američku stranu, videći ga kao perspektivnijeg sagovornika od Vitkofa i Kušnera, dva magnata nekretnina koji su vodili dve prethodne runde pregovora u danima pre nego što su SAD i Izrael napali Iran prošlog juna i ponovo 28. februara.
Spremnost Bele kuće da regrutuje Vensa, navodi “Gardijan”, odražava Trampovu hitnu želju da okonča rat, jer kontinuirano zatvaranje Ormuskog moreuza stvara haos u američkoj i globalnoj ekonomiji.
Ako Vens želi da postigne napredak u budućnosti, moraće da uspostavi dobar odnos sa Galibafom – 64-godišnjim bivšim predsedničkim kandidatom koji je, kao gradonačelnik Teherana, stekao reputaciju efikasnog političara – i ubedi iransku delegaciju u spremnost SAD na pregovore (i mir).
