Оружани сукоб између Ирана и САД све је ближи и тешко да се може избећи, али дипломатски канали још нису потпуно затворени. Иза кулиса, Оман, Катар и Саудијска Арабија покушавају да успоре спиралну ескалацију, док Вашингтон и Тел Авив подижу улоге, преноси Спутњик.
Могућност договора између Ирана и САД не треба искључити, међутим, ствари треба сагледати без илузија, наглашава у емисији „Спутњик интервју“, политиколог Србољуб Пеовић из Института за европске студије.
Иран никада није априори одбацивао могућност договора са Вашингтоном, и пре последњих дешавања ирански званичници говорили су да против тога немају ништа.
Међутим, много фактора одлучује о исходу, тако да је веома тешко проценити хоће ли бити постигнуто мирно решење или ће се распламсати најразорнији сукоб на Блиском истоку.
Обе стране, иранска и америчка, налазе се у посредним преговорима. Тренутно је у посети Техерану катарски шеф дипломатије – за постизање каквог-таквог споразума највише су заинтересоване заливске државе, међутим, како наш саговорник каже, чини се да напори за сада не дају резултате.
„Онолико колико чујемо од упућених извора, чини се да обе стране заправо отежу. Чини се да САД нису сигурне да ли би желеле да уђу у још један рат који би потенцијално могао да траје више месеци, који би могао да има разорне последице по цео Блиски исток. Са друге стране, иранска преговарачка страна, чини се, такође отеже зато што су услови који се стављају пред њу неприхватљиви“, оцењује Пеовић.
Линије преко којих Иран не прелази
Подршка регионалним савезницима, као што су Хезболах и јеменски Хути, и балистички програм су црвене линије преко којих Иран, према Пеовићевом мишљењу не може да пређе, јер ако их се одрекне, губи моћ одвраћања. Штавише, иранско одрицање од ракетног програма наш саговорник карактерише као „геополтичко самоубиство“.
Питање балистичких пројектила је најосетљивије зато што Иран на њега гледа као на гаранта своје безбедности. Отварање тога довело је у питање све што је постигнуто у иранско-америчким преговорима у Оману, објашњава Пеовић.
На одрицању од регионалних савезника и ограничавање балистичког програма инсистира Израел, који је и једина директна војна претња за Иран. Односи са Израелом би, како Пеовић каже, остали кључно питање, чак и уколико би се постигао ограничен споразум између САД и Ирана, јер без ова два услова Израел се осећа незаштићено, што додатно компликује могућност стабилне америчко-иранске сарадње у региону, истиче Пеовић.
Са друге стране, Иран не може да се одрекне својих савезника без озбиљног пада угледа и утицаја. То би значило и губитак одвраћања, али и губитак тампон-зона, посебно имајући у виду нестабилност Ирака и ширег региона Залива. Зато оружани сукоб делује све реалније – не зато што је неизбежан, већ зато што изгледа као да је плански гуран.
Немири нису постигли циљ
Према речима нашег саговорника, немири који су потресли Иран пре месец дана нису остварили свој очигледни циљ – дестабилизацију државе. Напротив, чини се да је ирански систем реаговао брзо и ефикасно, а протести релативно брзо спласли.
У западним медијима често се инсистира на тези да су демонстрације брутално угушене силом. Међутим, реалност је, истиче Пеовић, сложенија. Подршка демонстрантима од стране Сједињених Држава и Израела заправо им је нанела озбиљну штету.
„Ако подржите демонстранте у таквој атмосфери ви их заправо стављате у ситуацију где они бирају између иранске владе са једне и између лојалности САД и Израелу са друге стране, бивају оптужени да су колаборатори и самим тим протести губе свој замах“, објашњава Пеовић.
Чињеница је да су протести у Ирану започели првенствено из економских разлога. То признају и сами демонстранти, али и иранске власти, које отворено истичу да су разлози за незадовољство у великој мери легитимни. Иако у Ирану постоје проблеми попут перципиране корупције и унутрашњих политичких тензија, ниједна држава – без обзира на политички систем – неће толерисати покушај насилног свргавања власти, додаје Пеовић.
Наш саговорник подсећа да је током немира уништен читав низ објеката, укључујући и две јерменске цркве, што показује да мете нису биле искључиво верски или политички симболи већ и шири друштвени поредак. Убијени су и припадници државних органа, али и цивили – укључујући ватрогасце који су страдали током насиља.
Све то додатно је учврстило став власти да је реч о покушају дестабилизације који прелази границе легитимног протеста.
У Заливу влада страх
Заливске земље посебно су забринуте због тензија које владају између Ирана и САД, јер неке од њих, као на пример Катару, који преко Ирана извози гас, животно зависе од тога да у региону влада мир.
Посебно сложено питање представља Саудијска Арабија, каже Пеовић. Ријад настоји да избегне обавезивање на Аврамске споразуме и нормализацију односа са Израелом док се на дневни ред не стави питање две државе и формирање палестинске државе.
Саудијска Арабија је јасно поручила да нема принципијелан проблем са признањем Израела и нормализацијом односа, али искључиво под условом да се палестинско питање реши. Управо због тога Ријад се налази под све снажнијим притиском Вашингтона, посебно након завршетка рата у Гази.
Америчка политика према Саудијској Арабији постаје све агресивнија када је реч о прикључењу Аврамским споразумима. Због тога Ријад покушава да балансира између Сједињених Држава и других регионалних и глобалних актера, а нормализација односа са Ираном после 2023. године била је директан резултат те стратегије.
У случају избијања сукоба, Саудијска Арабија би се нашла пред озбиљним питањем – да ли се заиста може ослонити на Сједињене Државе као поузданог савезника, закључује Пеовић.
