Парадајз, свеприсутан у свему – од бургера брзе хране, до високе кухиње, преузима нову улогу: симбол је растућих трошкова.
Цене парадајза су у последњих годину дана скочиле више него било којег другог прехрамбеног производа и постале једна од највећих главобоља потрошача којима се све више сужава приступачност некада свима доступних производа.
“Парадајз је постао симбол нечег много дубљег”, каже Исак Бернал Карбахо, кувар из Њујорка који жали што “најједноставнија задовољства” у животу постају жртве повећања цена. “Нешто тако основно као што је куповина свежег поврћа, почиње да постаје озбиљна финансијска одлука за многе породице”, казао је он.
Цене парадајза су порасле за око 40% у односу на пре годину дана, по најновијем индексу потрошачких цена, знатно више од кафе (пораст од 18,5%), говедине за печење (пораст од 17,8%) и смрзнуте рибе и морских плодова (пораст од 12%) који су при врху узрока америчке кризе приступачности.
Посебан показатељ инфлације објављен у четвртак показао је да су укупне цене у САД порасле за 3,8% у априлу у односу на претходну годину, што је највише за скоро три године.
Поред приноса, стручњаци за повећање цена парадајза делимично криве два стуба политике другог мандата председника Доналда Трампа: рат у Ирану и царине. Рат је довео до скока цена горива и повећања трошкова испоруке. САД су се повукле из споразума који је дозвољавао бесцарински увоз парадајза из Мексика, одакле је већина парадајза на тржишту САД.
Уша Хејли, економисткиња са Државног универзитета Вичита, каже да је то “савршена олуја трговинске политике, екстремних временских услова и политике према Блиском истоку”.
Амерички произвођачи парадајза су поздравили повлачење из споразума о парадајзу јула прошле године, рекавши да ће то помоћи обнову њихове индустрије која се смањује. Али за потрошаче је то болно последице су видели тек пролетос.
Када је стигао мексички парадајз који више није без царине, с царином је већ на граници био скупљи за 17%.
“Царине су несумњиво велики покретач инфлације”, каже Брет Масимино, професор бизниса на Универзитету Вирџинија Комонвелт. “Пошто се САД ослањају на Мексико за већину парадајза, свака промена у трговинској политици може имати велики утицај”, објаснио је он.
Америчке царине прикупљене од парадајза су порасле са свега 16.424 долара у 2024. години, на скоро 4,6 милиона долара ове, по федералним подацима што је запањујуће повећање од 27.879%.
Огорчени купци снимају у радњама видео записе у којима се жале да је цена парадајза на крају учетворостручена, а неки су се заветовали да ће га сами садити да би избегли цене до осам долара по фунти (14 евра за килограм). Али утицај је већи код предузећа којима је парадајз кључни, пре свега у кухињама.
МаргинЕдге, сајт који прати набавне цене за ресторане, каже да је парадајз највише поскупе – 65% за само месец дана – а порасле су цене свих врста парадајза.
Филип Колс, професор предмета Управљање ланцем снабдевања на Универзитету Лихај, каже да би цене требало да падну касније када стигне домаћи парадајз. Више цене, каже он, такође ће “подстаћи пољопривреднике да га саде више да би задовољили потражњу, али то траје дуже”.
Све то је велики ударац за послове попут “Снарфових сендвича” који стављају парадајз у скоро сваки сендвич који праве.
Вејн Хамфри, главни оперативни директор “Снарфса” који управља десетинама продавница у Колораду, Мисурију и Тексасу, рекао је да је пре годину дана гајбу парадајза плаћао 27 долара (23 евра), а сада 93 долара (80 евра), док се гомилају растући трошкови за друге састојке себдвича – хлеб и говедину, а и рад поскупљује.
“Тај један састојак нас сада кошта више од 1,7 милиона долара додатних трошкова годишње”, каже Хамфри о парадајзу, а “рачуницу је све теже игнорисати”.
