Министарство правде тврди да је позив изгубио снагу пошто Бонди више није на функцији, али чланови Одбора за надзор поручују да њено сведочење остаје кључно у истрази о поступању са Епстиновим документима
Бивша америчка државна тужитељка Пам Бонди неће се појавити 14. априла пред Одбором за надзор и реформу владе Представничког дома, иако је позвана да под заклетвом објасни како је Министарство правде поступало са досијеима повезаним са Џефријем Епстином.
Министарство правде је, пише “Аксиос”, Конгресу поручило да Бонди више није у обавези да сведочи, јер је позив упућен у својству функције коју више не обавља.
Тај аргумент, међутим, није затворио ствар. Из Одбора су саопштили да ће се обратити њеном личном адвокату како би разговарали о наредним корацима, што значи да Конгрес не намерава да лако одустане. И демократе и део републиканаца тврде да је управо Бонди једна од кључних фигура која може да објасни зашто је објављивање докумената каснило, зашто је било толико редиговања и како је дошло до нових спорова око начина на који је цела ствар вођена.
Спор је избио после вишемесечног незадовољства у Конгресу због начина на који је ресор правде баратао материјалом из истраге. Одбор је прошлог месеца гласао, уз подршку обе странке, да Бонди позове на сведочење, а тензије су додатно порасле када су демократски чланови напустили затворени брифинг, тврдећи да је одбила да одговори на кључна питања и да се обавеже на јавно, заклетвом потврђено сведочење.
Најутицајнији демократа у одбору, Роберт Гарсија, поручио је да Бонди “покушава да избегне своју законску обавезу” и упозорио да би могла да се суочи са поступком због непоштовања Конгреса. Са друге стране, председавајући одбора Џејмс Комер за сада не затвара врата новој правној борби, али ни не показује спремност да питање пусти низ воду. Управо у тој сивој зони сада лежи следећа фаза сукоба између Конгреса и Министарства правде.
Политичка штета за Бонди је већ начињена. Оно што је требало да буде техничко правно оправдање – да више није на функцији, у Вашингтону се чита као покушај да се избегне најнепријатнији део приче: сведочење под заклетвом о једном од најосетљивијих случајева у америчком јавном животу. А када Конгрес и после смене инсистира да неко мора да дође и објасни шта се дешавало, онда је јасно да овде више није реч само о процедури, већ о борби за политичку одговорност.
