Подаци Светске банке и Међународног монетарног фонда, на које указују кинески медији и аналитичари, показују да су економије донедавно најразвијенијих земаља, окупљених у Групу 7 (Г7), пре две деценије остваривале шездесетак одсто светског БДП-а, док данас удео ових земаља у светском БДП-у износи четрдесетак одсто.
Група 7 најразвијенијих земаља света је, стога, група у опадању, а потези најављени на протеклом самиту те групе, у Евијан-ла-Бенсу у Француској, не наговештавају спремност водећих земаља Колективног запада да се структурно унапређују, мењају и прилагођавају, већ показују њихову намеру да се ушанче.
Лидери Г7 договорили се се на поменутом самиту, како преноси Ројтерс, да појачају координацију ради смањења зависности својих земаља од Кине у снабдевању критичним минералима, укључујући планове за усклађивање стратегијских залиха и покретање нове платформе са проширеном улогом Међународне агенције за енергију.
Западне силе, како је Ројтерс навео, “настоје да диверзификују снабдевање металима од кључног значаја за одбрану, технологију и обновљиве изворе енергије и да смање зависност од Кине” и да је Пекинг лане “уздрмао светска тржишта када су ограничења извоза трајних магнета пореметила индустрије, откривајући њихову зависност од једног извора снабдевања”, али не наводећи да је кинеска мера уследила као одговор на радикалан изазов САД у погледу повећања царина и настојања САД и њихових савезника да искључују кинеске компаније из светских ланаца снабдевања.
Како Европа треба да се сналази?
Лидери Г7 навели су да им је циљ да до 2030. године смање зависност од било ког појединачног снабдевача изван земаља Г7 и партнерских држава за ретке земне елементе и трајне магнете на мање од 60 одсто, са крајњим циљем да се тај удео смањи на 50 одсто – “што је пре могуће”.
Ти механизми би касније били проширивани за још пет нових минерала сваке године, са посебним нагласком на ретке земне елементе.
Овогодишњи самит Г7 бави се темом која, формално, није била на дневном реду самита: како Европа треба да се сналази у будућности у којој су приоритети САД све непредвидивији и све више усмерени на сопствене интересе.
Са Русијом, Г8 је разматрао смањење сиромаштва
То је, како у Пекингу примећују, оштар контраст у односу на самит Г8 2005. године у Глениглсу у Шкотској, где су се лидери главних индустријски развијених економија света, са Русијом, окупили како би разговарали о отпису дугова земљама у развоју и повећању помоћи Африци.
Мото тог самита (“Окончати сиромаштво”), одражавао је амбицију која је превазилазила интересе самих чланица, као и колективни напор да се одговори на неке од најхитнијих изазова човечанства.
“Током протекле две деценије, агенда Г7 се померила од покушаја решавања глобалних проблема ка унутрашњим безбедносним питањима, геополитичким ривалствима, трговинским споровима и стратешкој конкуренцији. Развој, смањење сиромаштва и глобална јавна добра потиснути су на маргине, док је управљање неслагањима међу савезницима све више постало централни задатак. Да ствар буде гора, чини се да група није способна да реши чак ни сопствене унутрашње проблеме. Када се САД – које се дуго сматрају ослонцем Г7 – нађу у трговинским сукобима са Европом, почну да постављају питања о дугогодишњим безбедносним обавезама и отворено доводе у питање партнере у питањима од одбрамбене потрошње до индустријске политике, способност Г7 да обликује глобалне исходе неизбежно слаби”, констатовано је у редакцијском коментару листа “Чајна дејли”.
Колективни запад не поштује доследно властите обрасце и правила
Поменути лист констатује да економски учинак није једино мерило међународног утицаја, али остаје једна од његових најважнијих основа, “јер они који производе мање имају и мањи глас”.
Показало се да Колективни запад није у стању да поштује властите обрасце и властита правила онда када њему самом ти обрасци и правила не иду наруку, што сугерише да су обрасци и правила скројени искључиво за потребе Колективног запада.
“Чланице Г7 и даље су међу најнапреднијим економијама света, али ера у којој је мала група развијених земаља могла да се састаје иза затворених врата и у великој мери одређује правац међународног система очигледно је завршена. Свет 2026. године суштински је другачији од света 2005. године. Он је мултиполарнији, међусобно повезанији и разноврснији. Најхитнији глобални изазови, укључујући развој и климатских промена, вештачку интелигенцију и економску управу, захтевају шире учешће и ширу репрезентацију. Та реалност се огледа у растућем значају других мултилатералних платформи. Група 20, која је подигнута на ниво самита лидера током глобалне финансијске кризе 2008. године, окупља економије које чине огромну већину светског аутпута и становништва. Проширена група БРИКС постала је све утицајнији глас економија у успону и Глобалног југа. Чак и ОЕЦД, основан много пре самог Г7, и даље пружа важан оквир за међународну економску сарадњу”, констатовао је “Чајна дејли”.
Будућност глобалног управљања неће бити одређена једним клубом богатих земаља, већ ће је обликовати шири спектар актера који делују кроз инклузивније и репрезентативније институције, истиче кинески лист.
У том смислу, прича о Г7 није само прича о паду, већ о транзицији, од света у којем је доминирало неколико напредних економија ка свету у којем се утицај, одговорност и доношење одлука све више деле у оквиру шире међународне заједнице.
