Они који су својевремено палили српске светиње на Космету, сада се представљају као тобож заштитници манастира, да ствар буде невероватнија, Приштина се јавља да “брани” манастир Грачаницу од Српске православне цркве
Почетак изградње монашког конака у близини манастира Грачаница послужио је као прилика за нови напад на Српску православну цркву (СПЦ) на Косову и Метохији. Отишло се и корак даље, па су медији на албанском језику известили да Српска православна црква у сарадњи са општином Грачаница “прети да угрози манастир”.
Наиме, приштинска “Коха” је пренела да је изградња конака почела без сагласности институција у Приштини чија је надлежност заштита културног наслеђа.
“Коха” наводи да манастир има статус трајно заштићеног културног добра, а очигледно је да је текст написан са тенденцијом да наведе на закључак да СПЦ и Општина Грачаница угрожавају српску православну светињу из средњег века, јер се објекат гради уз сам оградни зид манастира Грачаница.
“Српска православна црква заједно са Општином Грачаница игнорисале су Закон о културном наслеђу започињањем изградње објекта уз сам оградни зид манастира Грачаница. Поред тога, Општина, односно Одељење за урбанизам и планирање, након издавања дозволе без сагласности надлежних институција, одбија да је суспендује до разматрања пројекта од стране законом надлежног органа. Манастир Грачаница има статус трајно заштићеног културног добра, док је зона истовремено и археолошко налазиште. У југоисточном делу манастирског зида претходно је срушен део постојећег објекта, такође без сагласности институција за заштиту културног наслеђа. Након тога започети су радови на изградњи конака за монахе унутар заштићеног периметра манастира”, пише у поменутом тексту.
Наводи се и да Општина Грачаница, односно Одељење за урбанизам и планирање, пише “Коха”, осим што је издало грађевинску дозволу унутар периметра споменика без сагласности Косовског института за заштиту споменика и Археолошког института Косова, одбило је и да суспендује дозволу док пројекат не размотри “једина законом одређена институција надлежна за одобравање интервенција на културном наслеђу”.
У тексту се даље наводи да “Закон о културном наслеђу јасно прописује да су за све радове унутар периметра заштићених споменика или њихових заштитних зона потребне писане дозволе”.
“Свака интервенција која утиче на целовитост или вредности културног наслеђа захтева сагласност надлежне институције, која има право вета и може наложити хитну обуставу неовлашћених радова”, пише у тексту.
Манастир Грачаницу саградио је краљ Стефан Урош II Милутин између 1315. и 1321. године и посветио je Успењу пресвете Богородице, а то је била и последња, од 42 задужбине које је изградио од Београда, Солуна и Барија до Јерусалима и Цариграда за 42 године своје владавине.
У Грачаници је, први пут у старом српском сликарству, насликана генеолошка лоза династије Немањића. Ради се о 16 портрета, док се на улазу у цркву налазе се портрети ктитора краља Милутина и његове жене Симониде.
Њене, на слици оштећене очи, инспирисале су песника Милана Ракића да напише једну од најлепших песама новије српске књижевности.
Од 2006. Грачаница се налази и на Унесковој листи светске културне баштине.
A у контексту “забринутости” медија из Приштине српску православну светињу ваљало би подсетити на то да су православне светиње на тлу Косова и Метохије много пута до сада биле на удару: паљене су, пљачкане, миниране, скрнављене и девастиране.
Проглашаване су и “албанским културним наслеђем”.
А током Мартовског погрома, 17. и 18. марта 2004. године, оскрнављено је око 40 православних манастира и цркава СПЦ.
Албанци са Косова и Метохије вековима настоје да доведу у питање постојање Српске Православне Цркве (СПЦ) и српског народа на тлу јужне српске покрајине.
Овај српски средњовековни манастир се нашао на удару албанских вандала пре само неколико година.
Са главне манастирске порте, пре пет година, скинута је застава СПЦ која се вијорила изнад врата и поломљен је јарбол.
А недалеко од манастира, пре две године, изведен је пагански “перформанс”, а у оквиру “Улпиана фестивала”, са паљењем три велика крста, због чега је реаговала Епархија рашко-призренска, између осталог, поручивши да то подсећа на страшна времена паганских прогона хришћана, али и систематско уништавање српских православних светиња на Косову и Метохији у нашем времену.
