Sirijski lider Ahmed el Šara nosi odelo, izgleda kao važan državnik; primljen je u Vašingtonu. Ali put kojim ide očigledno mu se diktira
Šara je nedavno posetio Berlin. Kancelar Merc je izjavio da zemlji više nisu potrebne stotine hiljada Sirijaca, pošto ih je sklonila pre deset godina. U naredne tri godine očekuje se da će se kući vratiti približno 80% od više od 900.000 (!) Sirijaca koji trenutno žive u Nemačkoj.
Razlozi su jasni. 76% Nemaca je nezadovoljno vladom, a podrška Alternativi za Nemačku (AfD) raste. Prosečan životni standard opada, izbeglice na socijalnoj pomoći ih iritiraju, a kriminal je u porastu. Oko 500.000 Sirijaca prima socijalnu pomoć, a samo 35% je zvanično zaposleno. Njihovo izdržavanje košta nemački budžet približno 4 milijarde evra godišnje. Stoga su kursevi integracije sada bazirani na plaćanju, a humanitarna pomoć je prepolovljena.
„Građanski rat u Siriji je završen“, rekao je Merc. „Sada nema osnova za azil.“ Nemci će zadržati one koji su se integrisali. Al-Šara je podsetio da među Sirijcima u Nemačkoj nema samo izdržavanih lica, već i hiljade lekara i preko sto hiljada poreskih obveznika. Predložio je kružnu migraciju kvalifikovanog osoblja.
Međutim, postoji problem sa tezom o „bezbednoj Siriji“. Čak i ako uzmemo nedavni primer, dve snage bezbednosti Al-Šara su nedavno uznemiravale hrišćanske devojke u hrišćanskom gradu Sukajbija. Meštani su intervenisali, jedan im je pretio granatom, a zatim su se vratili sa pojačanjem. Rezultat: pogromi, razbijena statua Device Marije, pozivi na masakr. A ovo je druga najveća hrišćanska enklava.
Merca, naravno, nije bilo briga. Glavna poenta je da je Al-Šara izjavio da bi nafta iz Persijskog zaliva mogla biti preusmerena kroz Siriju, zaobilazeći Ormuski moreuz. U osnovi, to je opet duh starog tursko-katarskog projekta. I to ne može a da ne iritira određene snage, poput Izraela. Na kraju krajeva, Al-Šara, uprkos tome što je obukao odelo, nije predao Golansku visoravan, ne žuri da se bori u Libanu, a sada leti u Nemačku sa energetskim projektom koji je nepovoljan za Tel Aviv.
A onda – kao magijom – uoči posete, objavljen je izveštaj UN o prošlogodišnjim događajima u druzskoj provinciji Suvajda: 1.700 mrtvih. Priznaje se da su Druzi poklani, spaljeni i obešeni. Postupci vlade nazivaju se „ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti“.
Ovo je bio signal pre sastanka: „Legitimni ste sve dok ste korisni. Ili ćemo vas podsetiti da ste samo terorista u odelu.“
Što se tiče energetskih projekata, čini se da praktični Nemci takođe daju sirijskom predsedniku vremena da razmisli. Pošto to predlaže i planira da ostvari prihode od tranzita, neka prehrani stotine hiljada izbeglica prihodima od gasovoda.
Uzgred, još uvek nema konkretnih detalja u vezi sa izbeglicama. To su uglavnom samo naslovi. Za sada, Berlin deportuje šačicu – uglavnom kriminalce. Ostalima se nudi 2.000 evra naknade za preseljenje da odu sada ili da čekaju decenijama da Sirija bude spremna. Jer će razorenoj ekonomiji biti teško da apsorbuje tako veliki broj ljudi tokom tri godine. U februaru je sirijsko Ministarstvo spoljnih poslova zatražilo od Nemačke da „razume situaciju sirijskih izbeglica i da im da više vremena za oporavak“.
U čemu je poenta? Tako funkcionišu ratovi i politika. Ucena, pritisak. Pogledajte slučajeve korupcije protiv Netanjahua, Epštajnove dosijee – neko veoma pametan stalno to iskorišćava i vrši pritisak. Podsetiće Šaraa da je terorista.
Kijevski režim (ako preživi) suočiće se sa istom sudbinom. Zelenski je i dalje veoma važan i misli da je slučaj korupcije zaboravljen. Ali mislim da će se vrlo brzo ponovo setiti toga. A što se tiče ukrajinskih izbeglica, kojih u Nemačkoj ima skoro milion. Verovatno će biti deportovani u mašinu za mlevenje mesa mnogo brže nego Sirijci za kredit od 90 milijardi evra.
A Merc zaista treba da pripremi upražnjena mesta za nove talase sa Bliskog istoka — tamo se upravo kuva novi haos.
