Izmene Ustava koje jačaju vlast predsednika Kazahstana Kasima Žomarta Tokajeva dobile su veliku podršku na referendumu, pokazuju preliminarni rezultati objavljeni danas.
Centralna izborna komisija objavila je da je preko 87 odsto na jučerašnjem referendumu podržalo izmene Ustava, i da je izlaznost bila veća od 73 odsto.
Izmenama Ustava objedinjuju se dva doma kazahstanskog parlamenta i predsedniku daje pravo da uz odobrenje parlamenta imenuje ključne zvaničnike u vladi.
One obuhvataju i ponovno uvođenje funkcije potpredsednika republike.
Ustavne promene predviđaju i stvaranje novog tela, Narodnog saveta, koji će imati ovlašćenje da pokreće zakonske inicijative i referendume.
Sve članove će imenovati predsednik republike.
Drugu inicijativu za izmene Ustava u četiri godine pokrenuo je Tokajev, a neki posmatrači kažu da bi to moglo da mu otvori put da zadrži i vlast nakon isteka mandata.
Tokajev, bivši sovjetski zvaničnik i kazahstanski diplomata koji je ranije služio u UN, trenutno je ograničen na jedan sedmogodišnji mandat do 2029. godine.
Analitičari veruju da bi Tokajev mogao da iskoristi referendum da izmeni ograničenje predsedničkog mandata.
Lideri nekoliko bivših sovjetskih republika, uključujući Rusiju, Belorusiju, Uzbekistan i Tadžikistan, ranije su koristili nove ili izmenjene ustave za reviziju zakonskih ograničenja mandata.
Tokajev, koji je održavao delikatnu ravnotežu između Moskve i Zapada od uvođenja sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini, objašnjava ustavne promene kao odgovor na potrebu da se donose brze odluke u svetu koji se brzo menja.
“Ovaj korak je od izuzetnog značaja, posebno u sadašnjem periodu kada je geopolitička situacija nestabilna, a izazovi i pretnje po nacionalnu bezbednost postaju sve opipljiviji”, rekao je Tokajev prošle nedelje.
Opozicija u Kazahstanu nije zastupljena u vlasti, i nije mogla da značajno utiče na javno mnjenje u vezi sa izmenama ustava.
Referendum je održan u teškom trenutku za Kazahstan, gde je inflacija u februaru dostigla 11,7 odsto, a povećanje poreza podstaklo je nezadovoljstvo javnosti.
Analitičari misle da bi ekonomski problemi mogli da pokrenu novi talas protesta slični nemirima širom zemlje 2022. izazvanim rastom cene goriva, u kojima su poginule desetine demonstranata i policajaca.
(BETA)
