Измене Устава које јачају власт председника Казахстана Касима Жомарта Токајева добиле су велику подршку на референдуму, показују прелиминарни резултати објављени данас.
Централна изборна комисија објавила је да је преко 87 одсто на јучерашњем референдуму подржало измене Устава, и да је излазност била већа од 73 одсто.
Изменама Устава обједињују се два дома казахстанског парламента и председнику даје право да уз одобрење парламента именује кључне званичнике у влади.
Оне обухватају и поновно увођење функције потпредседника републике.
Уставне промене предвиђају и стварање новог тела, Народног савета, који ће имати овлашћење да покреће законске иницијативе и референдуме.
Све чланове ће именовати председник републике.
Другу иницијативу за измене Устава у четири године покренуо је Токајев, а неки посматрачи кажу да би то могло да му отвори пут да задржи и власт након истека мандата.
Токајев, бивши совјетски званичник и казахстански дипломата који је раније служио у УН, тренутно је ограничен на један седмогодишњи мандат до 2029. године.
Аналитичари верују да би Токајев могао да искористи референдум да измени ограничење председничког мандата.
Лидери неколико бивших совјетских република, укључујући Русију, Белорусију, Узбекистан и Таџикистан, раније су користили нове или измењене уставе за ревизију законских ограничења мандата.
Токајев, који је одржавао деликатну равнотежу између Москве и Запада од увођења санкција Русији због рата у Украјини, објашњава уставне промене као одговор на потребу да се доносе брзе одлуке у свету који се брзо мења.
“Овај корак је од изузетног значаја, посебно у садашњем периоду када је геополитичка ситуација нестабилна, а изазови и претње по националну безбедност постају све опипљивији”, рекао је Токајев прошле недеље.
Опозиција у Казахстану није заступљена у власти, и није могла да значајно утиче на јавно мњење у вези са изменама устава.
Референдум је одржан у тешком тренутку за Казахстан, где је инфлација у фебруару достигла 11,7 одсто, а повећање пореза подстакло је незадовољство јавности.
Аналитичари мисле да би економски проблеми могли да покрену нови талас протеста слични немирима широм земље 2022. изазваним растом цене горива, у којима су погинуле десетине демонстраната и полицајаца.
(БЕТА)
