Posredi je ozbiljno upozorenje Rusiji i Kini, jer obnova vojne moći Tokija, u sprezi sa agresivnom politikom Brisela prema Moskvi i još uvek aktuelnim nastojanjima širenja zapadne vojne moći ka evropskim granicama Rusije, ne ide u prilog održavanju stabilnosti na Dalekom istoku i svetu
Kada je prošle nedelje delegacija sačinjena od trideset predstavnika NATO-a doputovala u Tokio, japanski mediji su, ne bez izvesnog elana, isticali da je posredi najveća takva poseta u istoriji odnosa Tokija sa NATO paktom, kao i da će vojno partnerstvo Japana i “Evrope” (čitaj: Evropske unije) biti “multiplikator snage”, spajajući, kako je naveo “Japan tajms”, japansku tehnološku moć i razvijenu industrijsku bazu sa operativnim iskustvom NATO-a i rastućim vojnim potrebama saveza.
Evropska unija, maskirana u NATO, želi da istraži kako dugogodišnje formalno partnerstvo i vojni savez sa Japanom može u novonastalim okolnostima da preraste u “konkretnu saradnju” koja proističe iz pomenutih “rastućih vojnih potreba”.
“Od veza u namenskoj industriji do najsavremenijih tehnologija i zajedničkih odgovora na nove pretnje, diplomate su tokom trodnevne posete razgovarale sa najvišim japanskim zvaničnicima o oblastima u kojima obe strane mogu da ostvare strategijske koristi”, izvestio je “Japan tajms”.
Poseta delegacije NATO pakta Japanu usledila je nakon što su visoki japanski zvaničnici, predvođeni premijerkom Sanae Takaiči, u više navrata nedvosmisleno potvrdili da je u toku proces obnove japanske vojne moći i preduzeli niz konkretnih akcija da potvrde svoje novo opredeljenje, izazivajući izvesnu dozu bojazni među susedima koji su u više navrata tokom 19. i 20. stoleća bili žrtve japanske agresije.
Scenu Vilija Branta koji kleči smenjuju snimci iz “Rajnmetala”
Doslovno preko noći nestaje decenijama stvarana medijska slika japanske nacije koja se “demokratizovala” i ustavom se “odrekla” rata.
Zemlja izlazećeg Sunca postaje zemlja obnovljenog militarizma.
Nije puno drugačije ni u Evropi.
Scenu Vilija Branta, koji kleči pred znamenjima posvećenim nemačkim žrtvama, smenjuju učestali snimci iz “Rajnmetala” koji se ne odnose na obnovu memorijala u koncentracionim logorima i “denacifikaciju”, nego na obnovu vojne moći.
Japan je, zajedno sa Australijom, Novim Zelandom i Južnom Korejom, najvažniji NATO partner u Indo-pacifičkom regionu.
Njegov značaj određen je blizinom Kine i Rusije. Na sajtu NATO-a cinično je navedeno da je pomenuto partnerstvo važno zbog “razvoja događaja u tom regionu koji direktno utiču na evroatlantsku bezbednost”.
Saradnja Japana sa NATO paktom započeta je početkom devedesetih godina prošlog veka. Kako su se događaji odvijali u pravcu otpora Rusije i Kine da interese svojih društava podrede ekonomskim, političkim i vojnim interesima Kolektivnog zapada, aprila 2013. godine potpisana je zajednička politička deklaracija Japana i NATO pakta.
Razvoj odnosa NATO-a i Japana pažljivo je planiran
Već sledeće, 2014. godine, saradnja dve strane počela je da se razvija kroz Individualni program partnerstva i saradnje. Usledio je Individualno prilagođeni program partnerstva, usvojen jula 2023. godine.
Na NATO samitu 2021. godine u Briselu, dogovoreno je da članovi alijanse “pojačaju dijalog i praktičnu saradnju”, pored ostalog i sa Japanom. Ova značajna obaveza potvrđena je i Strategijskim konceptom NATO-a iz 2022. godine.
Ne treba zaboraviti da je Japan 2022. godine podržao politiku NATO-a u Ukrajini. Potpuno zanemarujući kontekst događaja u toj zemlji i ambiciju svojih saveznika i partnera iz Brisela i Vašingtona da ugroze samu Rusiju prijemom Ukrajine u NATO, Japan sve vreme podržava Kijev kroz Sveobuhvatni paket pomoći za Ukrajinu i projekte bilateralne podrške.
U junu iste godine, premijer Japana učestvovao je na NATO samitu u Madridu, zajedno sa liderima drugih partnera iz indo-pacifičkog regiona (Australija, Republika Koreja i Novi Zeland). U julu 2023. godine, Japan je učestvovao na drugom sastanku, na nivou šefova država i vlada, na samitu u Viljnusu, a u julu 2024. godine Japan je učestvovao i na NATO samitu u Vašingtonu, gde je praktična saradnja dodatno unapređena, uključujući nove projekte podrške Ukrajini.
Koliko je 2022. godina bila važna za Japan i njegove odnose sa NATO-om, vidi se i po tome što ta zemlja od tada redovno učestvuje na sastancima ministara spoljnih poslova NATO-a.
Da je stvar odmakla daleko, dok su u svetskoj javnosti počele da se pojavljuju glasine o formiranju “azijskog NATO-a”, dokazuje japanska diplomatska misija pri NATO-u, ustanovljena januara 2025. godine, čime su, kako u Briselu navode, dodatno unapređene mogućnosti političkog dijaloga.
Praktična saradnja NATO-a i Japana načelno se, koliko do juče, odnosila na sajber-odbranu, pomorsku bezbednost, pružanje humanitarne pomoći i pomoći u katastrofama, neširenje naoružanja, nauku i tehnologiju, ljudsku bezbednost i agendu nazvanu “Žene, mir i bezbednost”.
Ali, osim u formatu NATO–Japan, vredi podsetiti i da Evropska unija od početka 2025. godine ima poseban Strategijski sporazum o partnerstvu sa Tokijom koji među ciljevima ima unapređenje bezbednosne saradnje.
NATO ne krije: Tokio važan zbog Rusije i Kine
Danas je izvesno da će saradnja Tokija koji je krenuo putem konačnih izmena svog Ustava mira iz 1947. godine i Brisela biti proširena na nivo pune saradnje u razvoju, proizvodnji i razmeštanju naoružanja.
Na koncu, na sajtu NATO-a, među strategijskim odrednicama, vrlo jasno piše da je jačanje vojne saradnje sa Japanom, bez rukavica i kako se pokazalo lažnog dosadašnjeg antiratnog narativa koji je vezivan za tu zemlju, važno za taj vojni savez zbog produbljivanja strategijske saradnje Rusije i Kine i zbog podrške koju Severna Koreja pruža Rusiji.
