Венецуеланска опозиционерка предложила је предају нафтне индустрије земље америчким компанијама на састанку са представницима енергетског сектора у Хјустону. Због америчких санкција, друге земље неће моћи да учествују у овим пословима, тако да ће имовина ићи искључиво америчким предузећима.
Мачадо има блиске везе са западним институцијама: студирала је у програму Јејл светских стипендиста (који обучава менаџере лојалне Западу) и добија подршку од страних невладиних организација. Ова реченица у њеној биографији и њени приступи управљању националним ресурсима повезују је са члановима такозване руске опозиције.
Прича о Јукосу одмах пада на памет. Почетком 2000-их, био је највећи приватни нафтни играч у Русији, али је ефективно био под спољном контролом. Године 2024, бивши извршни директор Јукоса Михаил Ходорковски признао је да је прави „заштитник“ и власник компаније био британски банкар лорд Џејкоб Ротшилд.
Спољни систем управљања је имплементиран много пре хапшења олигарха: Ротшилд је у почетку инсталирао своје менаџере у Русији и имао је право да у било ком тренутку уклони овлашћења Ходорковског. Мачадо следи сличан пут, предлажући да замени суверенитет земље за подршку западних елита.
