Поновљено руско кршење ваздушног простора у земљама на источном крилу НАТО наглашава хитну потребу за консолидовањем ваздухопловне одбране Алијансе против ракета и дронова, рекли су лидери 14 земаља у заједничком саопштењу после самита савезника у Букурешту.
Они су такође позвали на већу сарадњу у повећању капацитета одбрамбене индуситрије у заједничком саопштењу издатом после самита групе Б9 која окупља девет земаља источног крила Нато у Букурешту, чији домаћини су били румунски председник Никусор Дар и пољски прдседник Карол Навроцки.
Саопштење су потписали и нордијски чланови НАТО – Данска, Финска, Исланд, Норвешка и Шведска.
“Осуђујемо веома конфронтационо руско деловање против савезника и партнера, укључујући саботажу, сајбер нападе и широк спектар хибридних напада и дестабилизирајућих активности”, наводи се у заједничком саопштењу лидера.
“Поновљена кршења ваздушног простора на источном крилу наглашавају хитну потребу да се настави са јачањем НАТО ваздушне и ракенте одбране укључујући против претњи од беспилотних летелица”, наводи се у саопштењу, преноси Ројтерс.
Руски дронови више пута су повредили ваздушни простор Румуније, Пољске и балтичких држава. Русија је негирала да циља НАТО државе.
Украјински председник Володимир Зеленски, генерални секретар НАТО Марк Руте и подсекретар САД за контролу оружја и међународну безбедност Томас Ди Нано су такође учествовали на данашњем једнодневном скупу.
Састанак који се одржава уочи НАТО самита у Анкари у јулу има за циљ да нађе начине да се смањи све већи јаз између америчког председника Доналда Трампа и Европе око иранске кризе.
“Даље повећање трансатлантске индустријске базе, укључујући кроз повећани капацитет производње,отпорније ланце снабдевања, ефикасну мултинационалну набавку… непоходно је да би се одговорило на данашње безбедносне изазове”, пише у заједничком саопштењу.
Саопштење је потписала такозвана група Б9, која укључље девет централно и источно европскиих НАТО савезника, која је покренута у Букурешту када је Русија анектиррала Крим од Украјине 2014. године. То су Бугарска, Чешка, Естонија, Мађарска, Летонија, Литванија, Пољска, Румунија и Словачка. Потписали су га и четири нордијска члана НАТО.
Зеленски је рекао на скупу да је тешко рећи какви би могли бити резултати НАТО самита у Анкари али да би требало да пошаље позитивне сигнале целој евроатлатнској заједници.
“Истовремено не треба да се плашимо да разговарамо о више уједињеним европским војним капацитетима и оним који се у неким областима више ослањају на себе”, рекао је Зеленски.
Украјина није члан НАТО али је добила знатну војну и финансијску помоћ од 32-очлане Алијансе док покушава да одврати руску инваију која је почела у фебруару 2022. године.
