Кубанске власти су саопштиле да прихватају америчке инвестиције, али не и промену политичког система и предочиле да су кубанске оружане снаге спремне да узврате на сваки напад споља, јављају из Хаване медији у ЕУ.
Амерички председник Доналд Трамп је изјавио да ће му “бити част да преузме Кубу”, уз опаску да је кубански режим економски и социјално на издисају, “нема новца, нема нафте, ничег нема”.
У очекивању да власт дође на руб пада, јер се становништво видно буни због лошег управљања земљом, САД су завеле блокаду испорука нафте Куби, посебно из Венецуле, под оптужбом да су власти у Хавани део нафте препродавале и куповале храну, лекове и новцем помагале привреду.
Али је, преносе шпански, италијански и други листови, заменик шефа кубанске дипломатије Карлос Фернандес де Косио (Царлос Фернандез де Цоссио) америчкој тв мрежи Ен-Би-Си Њуз предочио да се “кубанске оружане снаге увелико спремају да осујете сваку војну агресију”.
Претходно су власти у Хавани ставиле до знања да би први пут после револуције 1959, због тога што народ нема довољно хране и лекова, уз несташице струје и привреду у колапсу, Куба прихватила улагања у мешовите фирме с компанијама из Америке, посебно оним чији капитал имају Американци кубанског порекла.
Власници америчких фирми, посебно из редова кубанског исељеништва на Флориди, су међутим ставили до знања да би свој капитал уложили на Кубу само ако би тамо за њихов новац гарантовао закон и систем власти.
Кубански председник Мигел Дијас-Канел је обелоданио да су власти у Хавани спремне да преговарају с Вашингтоном, али под условом да то не подразумева промену комунистичког једнопартијског политичког поретка.
Председник Дијас-Канел је подвукао да би зарад одбране поретка власт била спремна да се “ушанчи упркос енергетској опсади”, америчкој забрани испорука нафте Куби, што је довело до колапса привреде и катастрофалног положаја становништва.
“Револуционари се не предају”, казао је кубански председник иностраној делегацији која је у Хавану дошла бродом са 20 тона хране и лекова.
Извештач шпанског листа Периодико указује на то да су председник Трамп и шеф америчке дипломатије Марко Рубио, син кубанских избеглица у САД, неувијено упозорили да би се Куба, после америчког упада и уклањања с власти председника Николаса Мадура у Венецуели, могла суочити с америчком војном интервенцијом.
“Да ја живим у Хавани и део сам власти, био бих јако забринут”, запретио је Марко Рубио. Француски лист Монд преноси оцену Мари-Лор Жофре, стручњака за Латинску Америку на Универзитету Сорбона да за Трампа Куба није посебно привлачна, јер нема новца, нафте, већ је разлог превасходно политички.
“Куба је постала полуга антикомунистичке, антисоцијалистичке реторике, уједно либералне и конзервативне, уперене против социјализама на оба америчка континента…и циљ је да се на томе брзо поради”, пише лист.
Шпански лист Паис у опширној анализи закључује да ће “Трамп и Рубио очигледно одиграти кључну улогу у окончању онога што није био само један тоталитарни режим. Јер је Куба, поред многих других ствари, била симбол и тако моћне иконе попут Че Геваре или супротстављање јенкијевском империјализму, што је левицу на Западу чинило блиском кастризму, иако је то била погубна диктатура попут било које друге”.
“Сама политичка структура, поруке и симболи кастризма су одјек хладног рата и века који вероватно заувек нестаје”, закључује мадридски дневник.
