Под притиском америчке блокаде и најдубље економске и социјалне кризе, власти Кубе су покренуле увођење капиталистичко-тржишног привредног система, уз отварање иностраном капиталу, по узору на политичко-економски модел у Кини и Вијетнаму, оцењују аналитичари у Европи и САД.
Медији у ЕУ сматрају да комунистичке власти у Хавани више ничим нису могле да спрече потпуну пропаст привреде, несташице девиза, горива, хране и лекова, “јер Куба пролази кроз најтежа времена у овом веку”, како је изјавио председник Мигел Дијас-Канел.
Из Европске уније су истовремено стигли оштри захтеви за увођење политичких и економско-друштвених слобода на Куби да би се спречио потпуни слом животних услова за становништво.
Европски парламент је у резолуцији осудио “систематску репресију коју спроводи кубански режим”, затражио ослобађање политичких затвореника, укидање споразума о сарадњи ЕУ-Куба и увођења санкција Хавани.
Извештачи европских медија из Хаване сматрају да су америчка трговинско-финансијска блокада и крајње лоше руковођење привредом саме кубанске власти, једноставно натерале режим да пристане на битан део америчких услова.
Извештачи француског “Монда” и других листова напомињу да се над режимом у Хавани стално надвијала и претња америчке војне интервенције и пала је одлука војног режима да се спасава политичка власт, а “жртвује” модел централистичко-државног управљања привредом.
Најновије америчке санкције су циљале на блокаду свих иностраних веза с кључним економским конгломератом “Гаеса” који држи кубанска војска, која суштински влада Кубом.
И европски и амерички аналитичари мисле да су власти у Хавани тиме покушале да дају кључни економски уступак Вашингтону, али очигледно с циљем да очувају политичку моћ.
Амерички председник Доналд Трамп је као кључни услов за обнову сарадње с Кубом захтевао и промену политичког комунистичког поретка, уз оптужбу да је такво политичко вођство доказало да је неспособно да економски и социјално извуче земљу из тешке кризе.
Више аналитичара, а посебно амерички центар “Џеополитикал фјучерс”, зато закључују да су војници на власти, који потпуно контролишу и политбиро Комунистичке партије Кубе, одлучили да примене политичко-економски модел на снази у Кини и Вијетнаму, где је привреда капиталистичка, али политички поредак држи једна, званично комунистичка партија.
На то је указао и сам кубански председник Дијас-Канел, рекавши да су, по узору на кинеска и вијетнамска искуства, дубоке промене “хитне”, да ће на Куби моћи да “јасно, стабилно и уз поштовање” делују инострани инвеститори и банке.
А Дијас-Канел је посебан позив упутио Американцима кубанског порекла да се врате, дођу и свој новац уложе у обнову Кубе.
Вашингтон је, међутим, оценио да су ове мере увођења капиталистичко-тржишне привреде и отварање иностраном капиталу на Куби “само козметичке”, па је за САД дакле кључни услов и промена политичког поретка уз увођење вишепартијске демократије, како примећује амерички центар ГПФ.
И, како наводи, Америка је просто опседнута Кубом историјски, још од времена ратова САД са Шпанијом око контроле над овим карипским острвом.
ГПФ указује и на то да се у Вашигтону на Кубу гледа и као на “безбедносну претњу” јер је само 145 километра удаљена од америчких обала и лука.
У Вашингтону нимало није заборављено да је у доба хладног рата због совјетских ракета на Куби умало дошло до светског рата САД и Совјетског савеза.
А сад је, објашњава амерички аналитички центар, “Кина изградила на Куби велику ослушно-шпијунску станицу која може, ако затреба пресећи америчке комуникационе мреже”.
