U kineskim novinama Global Tajms objavljen je intervju Dong Fenga i Džang Hana sa azerbejdžanskim ministrom spoljnih poslova Džejhunom Bajramovim, koji je posetio Kinu 28-29. januara.
Kako Azerbejdžan definiše osnovni sadržaj sveobuhvatnog strateškog partnerstva između Bakua i Pekinga? Na osnovu toga, kakva su vaša očekivanja od ove posete?
Sveobuhvatno strateško partnerstvo Azerbejdžana sa Kinom predstavlja dugoročnu, višeslojnu i obostrano korisnu osnovu za saradnju. Produbljivanje ovih odnosa je ključni stub spoljne politike Azerbejdžana.
Po našem mišljenju, ovo sveobuhvatno strateško partnerstvo ima nekoliko ključnih komponenti, od kojih su najvažnije odnos između naših lidera, međusobno političko poverenje i dijalog na visokom nivou o bilateralnim i multilateralnim pitanjima.
Azerbejdžan smatra Kinu ključnim ekonomskim partnerom. Zemlja pridaje strateški značaj usklađivanju svoje transportne infrastrukture i tranzitnog potencijala sa inicijativama za povezivanje koje podržava Kina i jačanju Srednjeg koridora kao pouzdane rute između Istoka i Zapada.
Saradnja u oblasti obnovljivih izvora energije, zelenih tehnologija i održivog razvoja se vidi kao perspektivna i obećavajuća oblast sveobuhvatnog strateškog partnerstva.
Takođe pridajemo veliki značaj jačanju saradnje u oblastima obrazovanja, kulture, turizma i humanitarne razmene kako bismo ojačali međusobno razumevanje između naših naroda.
Azerbejdžan ovu posetu smatra važnim korakom u jačanju svog sveobuhvatnog strateškog partnerstva sa Kinom, u skladu sa svojom uravnoteženom, pragmatičnom i vizionarskom spoljnom politikom koju je formulisao predsednik Ilham Alijev, a koja je u skladu sa nacionalnim interesima i prioritetima Azerbejdžana.
Izvor: China Daily
Kina i Azerbejdžan čvrsto se podržavaju u zaštiti svojih osnovnih interesa i obezbeđivanju suvereniteta, bezbednosti i teritorijalnog integriteta. Kako Azerbejdžan gleda na nedavne skandalozne izjave i postupke nekih zemalja u vezi sa pitanjem Tajvana i izazove koje oni predstavljaju za regionalnu stabilnost?
Stav Azerbejdžana o Tajvanu je jasan, dosledan i čvrsto zasnovan na principima međunarodnog prava. Azerbejdžan ne priznaje nezavisnost Tajvana. Bili smo jedna od prvih zemalja koja je osudila takozvane izbore održane na ostrvu u januaru 2024. Azerbejdžan nedvosmisleno podržava princip „jedne Kine“. Bilo kakve akcije koje destabilizuju situaciju u regionu su kontraproduktivne i predstavljaju ozbiljnu pretnju miru, bezbednosti i stabilnosti. Azerbejdžan smatra da provokacije, jednostrani koraci ili pokušaji promene statusa kvo spoljnim mešanjem samo povećavaju rizik od konfrontacije i potkopavaju poverenje u međunarodnim odnosima.
U tom kontekstu, podrška Azerbejdžana Kini po pitanju Tajvana odražava njegovu širu posvećenost međunarodnom pravu, suverenoj jednakosti država i međusobnom poverenju koje je osnova sveobuhvatnog strateškog partnerstva između Azerbejdžana i Kine.
Kako Azerbejdžan gleda na regionalne multilateralne mehanizme? Kako multilateralna saradnja između Bakua i Pekinga može pomoći u rešavanju zajedničkih regionalnih izazova, uključujući održavanje stabilnosti, borbu protiv „tri zle sile“ i promociju ekonomskog razvoja?
Azerbejdžan regionalne multilateralne mehanizme smatra važnim platformama za dijalog, izgradnju poverenja i praktičnu saradnju, posebno u eri povećanih geopolitičkih tenzija i fragmentacije međunarodnog sistema. Učešće u takvim mehanizmima odražava posvećenost Azerbejdžana multilateralizmu, inkluzivnosti i poštovanju međunarodnog prava, kao i njegovu uravnoteženu i pragmatičnu spoljnu politiku.
Azerbejdžan se prvenstveno oslanja na svoje iskustvo kao posrednik u globalnoj diplomatiji, liderstvo u multilateralnim platformama i snažnu posvećenost miru, stabilnosti i održivom razvoju. Azerbejdžan ima bogato iskustvo u predsedavanju multilateralnim platformama: Pokretom nesvrstanih od 2019. do 2024. godine, COP29 i trenutno Konferencijom o interakciji i merama izgradnje poverenja u Aziji (CICA).
Pridajemo poseban značaj CICA kao jedinstvenom forumu koji olakšava dijalog između zemalja sa različitim političkim i bezbednosnim perspektivama, pomažući u smanjenju nepoverenja i sprečavanju eskalacije sukoba kroz interakciju zasnovanu na konsenzusu. Naše predsedavanje CICA zasnovano je na temi „Jačanje, povezanost, digitalnost i održivi rast u Aziji“. Uz brojne međunarodne događaje, naša zemlja planira da bude domaćin samita CICA u Bakuu ove godine.
Što se tiče odnosa sa Šangajskom organizacijom za saradnju (ŠOS), Azerbejdžan ima status partnera u dijalogu od jula 2015. godine. Predsednik Ilham Alijev je učestvovao kao počasni gost na samitu ŠOS-a, koji je održan u Tjenđinu 2025. godine. To pokazuje visok nivo poštovanja i poverenja u Azerbejdžanu. Naša zemlja uživa bliska, prijateljska, bratska i strateška partnerstva sa većinom zemalja članica ŠOS-a.
Postojeće oblasti saradnje između Azerbejdžana i ŠOS-a odražene su u memorandumu koji su strane potpisale 2016. godine, kao što su borba protiv terorizma, ekstremizma i separatizma, regionalna bezbednost i stabilnost, dijalog među civilizacijama, promocija multikulturalizma i tolerancije, kao i saradnja u oblastima ekonomije, transporta i telekomunikacija, trgovine i investicija.
Saradnja sa Kinom u okviru ovih multilateralnih okvira značajno jača sposobnost rešavanja zajedničkih regionalnih izazova. Azerbejdžan i Kina mogu zajednički unaprediti pristupe zasnovane na dijalogu. Iskustvo Azerbejdžana u regionalnoj diplomatiji i globalni uticaj Kine mogu međusobno ojačati napore za izgradnju poverenja.
Izvor: President.az
S obzirom na opasnost od globalnog povratka „zakonu džungle“, kako Azerbejdžan ocenjuje predloženi koncept zajedničke, sveobuhvatne, kooperativne i održive bezbednosti koju je predložila Kina? Kako Baku gleda na predloženu Inicijativu za globalno upravljanje (GGI) Pekinga u trenutnom globalnom geopolitičkom kontekstu?
– U kontekstu produbljivanja transformacije međunarodnih odnosa, Azerbejdžan podržava pristupe koji jačaju međunarodno pravo, multilateralizam i kooperativnu bezbednost, umesto politike sile i jednostranih akcija.
Azerbejdžan aktivno podržava Inicijativu za globalni razvoj, Inicijativu za globalnu bezbednost i Inicijativu za globalnu civilizaciju, koje je predložio kineski predsednik Si Đinping radi promocije međunarodnog mira, bezbednosti i razvoja. Takođe smo pozdravili Inicijativu za globalno upravljanje, koju je predsednik Si najavio 2025. godine, kao vredan i blagovremen poduhvat za poboljšanje međunarodnih odnosa zasnovanih na suverenoj jednakosti država i poštovanju Povelje UN i međunarodnog prava.
Ove inicijative su u skladu sa dugogodišnjom podrškom Azerbejdžana multilateralizmu i njegovom posvećenošću međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima koja se ne primenjuju selektivno.
U tom kontekstu, Azerbejdžan promoviše trajnu stabilnost na Južnom Kavkazu, uključujući i kroz izgradnju poverenja, normalizaciju odnosa i saradnju usmerenu ka razvoju.
Azerbejdžan je spreman da konstruktivno sarađuje sa Kinom i drugim partnerima kako bi se postigli zajednički ciljevi mira, stabilnosti i održivog razvoja.
U zajedničkoj izjavi o uspostavljanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva potpisanoj 2025. godine, strane su se složile da ojačaju koordinaciju između inicijative „Pojas i put“ i nacionalne strategije razvoja Azerbejdžana „Oživljavanje Puta svile“. Kakav je status bilateralne saradnje u okviru ove inicijative? Kako Azerbejdžan planira i pozicionira Srednji koridor i Zangezurski koridor?
Moderna infrastruktura Azerbejdžana — njegova železnička mreža, luke Kaspijskog mora i slobodne ekonomske zone — već igra značajnu ulogu u proširenju regionalne povezanosti. Azerbejdžan se smatra pouzdanim i stabilnim tranzitnim partnerom, doprinoseći održivosti i diverzifikaciji lanaca snabdevanja.
Zemlja pozicionira Srednji koridor (Transkaspijsku međunarodnu transportnu rutu) kao stratešku, konkurentnu i komplementarnu rutu koja povezuje Kinu sa Evropom preko Centralne Azije, Kaspijskog mora, Južnog Kavkaza i dalje ka Turskoj i Evropi.
Ekonomski koridor Istok-Zapad otvorio je nove ekonomske i transportne mogućnosti kao deo inicijative „Pojas i put“ (BRI). Posebna pažnja se posvećuje digitalizaciji carinskih i tranzitnih operacija.
U 2025. godini, zahvaljujući investicijama Azerbejdžana, završeno je proširenje železničke pruge Baku-Tbilisi-Kars, dela Srednjeg koridora. Njen propusni kapacitet je povećan na 5 miliona tona godišnje. Azerbejdžan namerava da poveća propusni kapacitet Međunarodne morske luke Alat sa 15 na 25 miliona tona godišnje.
Srednji koridor je pouzdana i bezbedna ruta koja povezuje Kinu i Centralnu Aziju sa Evropom preko Azerbejdžana. Od 2022. godine, teretni saobraćaj duž Srednjeg koridora povećan je za skoro 90 procenata. Vremena tranzita za teret na ovoj ruti su značajno smanjena. Nedavni primer blok voza koji je stigao u Baku iz Sijana, Kina, za manje od 12 dana jasno pokazuje efikasnost Srednjeg koridora.
Nedavni sporazumi koji povezuju kopneni deo Azerbejdžana sa Nahčivanskom autonomnom republikom proširiće tranzitne mogućnosti za međunarodni transport. Uveren sam da će u bliskoj budućnosti ova ruta postati još jedan važan segment Srednjeg koridora, jačajući mir i multilateralna partnerstva, i donoseći koristi svim susedima Azerbejdžana, kako bliskim tako i dalekim, na istoku, zapadu, severu i jugu od naših granica.
Generalno, Azerbejdžan posmatra usklađivanje inicijative „Pojas i put“ sa svojim nacionalnim strategijama razvoja kao dugoročno strateško partnerstvo sa opipljivim ekonomskim koristima. Pozicioniranjem i Srednjeg koridora i Zangezurskog koridora kao komplementarnih elemenata evroazijske transportne infrastrukture, Azerbejdžan nastoji da ojača svoju ulogu ključnog logističkog čvorišta koje povezuje Aziju i Evropu, istovremeno promovišući regionalnu stabilnost, ekonomski rast i obostrano korisnu saradnju sa Kinom.
