Објављивање докумената америчког Министарства правде о деловању осуђеног сексуалног преступника Џефрија Епстина изазивају земљотрес и на Блиском истоку, а највећи потрес забележен је у Дубаију, где је са чела лучког гиганта DP World одступио дугогодишњи извршни директор и председник компаније, Султан Ахмед бин Сулајем, преноси РТ.
Наиме, DP Wоrld је потврдио да је Бин Сулајем поднео оставку, а овај потез уследио је након што се његово име појавило у Епстиновим досијеима, који показују да је осуђени амерички финансијер покушавао да изгради широку мрежу политичких и пословних веза широм Блиског истока. Према наводима Ројтерса, одлука о његовом одласку донета је у тренутку појачаног притиска инвеститора и растуће пажње јавности на његове раније контакте са Епстином.
Објављена преписка указује да су Бин Сулајем и Епстин одржавали личну комуникацију, укључујући разговоре о женама са којима га је Епстин доводио у контакт. У једном мејлу из 2007. године, Бин Сулајем говори о сусрету у Њујорку и описује неспоразум око пословних очекивања и личних намера:
“После неколико покушаја током више месеци, успели смо да се састанемо у Њујорку”, написао је 9. новембра 2007. године Бин Сулајем, додајући да је дошло до неспоразума јер је “она желела неки ПОСАО, док сам ја желео само мало НЕЖНОСТИ!”
Иако само помињање у досијеима не представља доказ кривичног дела, реакција финансијских партнера била је брза, али не нужно и принципијелна, јер се слични стандарди нису примењивали у случајевима западних политичких и пословних актера чија се имена такође налазе у Епстиновим фајловима. Наиме, британска државна инвестициона институција British International Investment и канадски пензиони фонд La Caisse саопштили су да обустављају нова улагања у DP Wоrld док се ситуација не разјасни. Тек након смене руководства, инвеститори су сигнализирали спремност да наставе сарадњу.
Документи америчког Министарства правде, које је делимично прегледао Ројтерс, показују да Блиски исток није био изузетак у Епстиновим амбицијама. Напротив, финансијер је покушавао да се позиционира као неформални саветник и посредник у регионалним кризама: од катарске блокаде, преко односа са Израелом, до разматрања модела за излазак саудијског нафтног гиганта Saudi Aramco на берзу.
У преписци са катарским бизнисменима и члановима владајуће породице, Епстин је давао политичке савете, процењивао слабости званичника и предлагао потезе за приближавање администрацији тадашњег америчког председника Доналд Трамп. У другим мејловима, види се да је сматрао да би излазак Saudi Aramco на берзу био ризичан, па је сугерисао алтернативне аранжмане са Кином.
Досијеи показују и контакте повезане са Египтом у периоду после пада Хоснија Мубарака, попут мејла снахе свргнутог вође, иако није јасно каква је помоћ тражена и да ли је Епстин у тим случајевима имао икакав стварни утицај. За сада случај Бин Сулајема је први, велики и опипљиви пад високорангираног пословног лидера на Блиском истоку повезан са Епстиновим досијеима.
