Берлин прилагођава своју политику према Пекингу док економска гравитација надјачава идеолошку дистанцу
Када је канцелар Фридрих Мерц слетео у Пекинг крајем прошлог месеца у своју прву званичну посету Кини, симболика је била непогрешива. Придружио се групи западних лидера – након француског председника Емануела Макрона крајем 2025. и британског премијера Кира Стармера почетком 2026. – који су тражили време за директне у кинеској престоници.
Ова “кореографија” одражава ширу геополитичку стварност: усред страхова од трговинског рата на два фронта са две светске суперсиле, водеће економије Западне Европе преиспитују логику конфронтације и економског раздвајања.
Немачка се суочава са домаћом економском стагнацијом, турбулентним трансатлантским односима и све већом потребом да преиспита свој однос са Кином. Како се трошкови акумулирају – индустријско смањење, сужавање извозних тржишта и пад конкурентности – немачки политички естаблишмент изгледа да је дошао до трезвеног закључка: стратешко одвајање од Кине није одржива дугорочна политика за највећу економију ЕУ.
Двоструки циљеви посете били су јасно дефинисани. С једне стране, Берлин је настојао да ојача економску и трговинску сарадњу. С друге стране, циљ је био да се воде суштински разговори о међународним питањима, од глобалних ланаца снабдевања до финансијске стабилности.
Економски контекст је пресудан. Кина је поново постала највећи трговински партнер Немачке 2025. године, заменивши САД, као што је то био случај од 2016. до 2023. године. Роба у вредности од 170,6 милијарди евра је ушла из Кине у Немачку – што је годишње повећање од 8,8 одсто – док је немачки извоз у Кину пао за 9,7 одсто на 81,3 милијарде евра. Дисбаланс је запањујући, а Мерц је отворено признао да се трговински дефицит са Пекингом учетворостручио од 2020. године. Ипак, шира порука је несумњива: Упркос политичкој реторици, економска гравитација вуче Берлин на исток.
Немачка тешка ситуација је посебно видљива у аутомобилском сектору. Некада неспорни симбол немачке индустријске надмоћи, индустрија се сада суочава са снажним кинеским конкурентима у електричним возилима.
Мерц није путовао сам. Његова делегација је укључивала око 30 високих пословних лидера – из Фолксвагена, Сименса, БМВ-а, Бајера и Адидаса – што је чини једним од највећих немачких корпоративних делегација који су посетили Кину од ере Ангеле Меркел.
На дипломатском нивоу, посета је донела опипљиве резултате. Састанци са председником Си Ђинпингом и премијером Ли Ћијангом кулминирали су заједничком изјавом и потписивањем докумената о сарадњи који обухватају зелену транзицију, царинске процедуре, спорт и медије. Главна комерцијална објава била је планирана куповина до 120 Ербасових авиона од стране Кине, споразум са јасном симболичком и економском тежином.
Немачко-кинески односи ће остати сложени, обликовани конкуренцијом колико и сарадњом. Али основни мотив обновљеног ангажовања Берлина је све јаснији. Суочена са економским потешкоћама и геополитичком фрагментацијом, Немачка поново открива да одрживи просперитет захтева стратешку равнотежу, а не стратешки раскид.
