Наводни рок који је Трамп дао Ирану да достави детаљан нуклеарни предлог истиче истог дана када Нарендра Моди стиже у Израел у дводневну посету, примећује млади геоаналитичар у емисији ”У пламену” на телевизији ВЕСТИ.
Долазак индијског премијера гаранција је да се амерички напад на Иран неће догодити у наредних 48 сати, спекулише геополитички аналитичар и политиколог Радомир Јеринић.
Према његовим речима, неизазвани амерички напад носи ризик брзе иранске одмазде не само против америчких војних циљева, већ и против Израела. То би угрозило живот лидера пете највеће светске економије који се налази у посети и могло би да разори савез који премијер Нетанјаху очајнички настоји да изгради, примећује он.
Јеринић излаже, како каже, могућ седмодневни сценарио:
25. фебруар – Истиче Трампов рок од 48 сати; ништа се не дешава док је Моди на терену. 26. фебруар – Моди напушта израелски ваздушни простор; разговори у Женеви се настављају
Уколико Иран дође без конкретног предлога — или одбије нулто обогаћивање — у Женеви се званично констатује неуспех дипломатије. У том случају, „правни и политички предуслов” за војну акцију биће успостављен пред очима светске јавности
Радомир напомиње као могући термин за заврештак потенцијално успешне америчко-израелске агресије, још један симболичан датум: 2. март — Пурим, израелски празник који обележава спасење од персијске завере да се уништи јеврејски народ
Индија је већ издала упозорење свим својим грађанима да одмах напусте Иран, наводи аналитичар и додаје: „Индија зна како изгледа временски прозор након тог одласка.“
Јеринић се током емисије дотакао и ширег контекста безбедносне ситуације на Блиском Истоку:
Рекао бих да с једне стране шансе за нови сукоб заиста остају изузетно високе, али с друге стране, овде ипак постоји и велика разлика између стварне војно-политичке сврсисходности и заштите имиџа Трампове администрације.
Мислим да САД у овом тренутку, а посебно у погледу дугорочних стратешких интереса имају далеко ефикасније (и економски исплативије) методе да покушају да остваре своје циљеве — а, овде бих очекивао да се ипак ради примарно о обустави извора иранске нафте у Кину.
”Верујем да постоји снажна струја у Вашингтону која иступа против директне војне интервенције — када је Техеран успешно зауставио унутрашњу дестабилизацију и започео са припремама за сукоб, САД су изгубиле фактор изненађења. Уколико и обавештајне службе раде свој посао боље него што је то био случај прошлог лета, онда тешко да може бити брзе и безболне операције”, наводи политиколог и наставља:
Због тога, упркос свим јавним показатељима, не бих био изненађен да уместо директног напада видимо, рецимо, устанак курдских група које потом могу добити америчку подршку. Није искључено ни да су зато Курди пуштени низ воду у Сирији, можда уз обећање аутономије на другом месту, сматра Радомир.
Наравно, највећи разлог за интервенцију у овом тренутку јесте Трампова жеља да покаже сопствену моћ, и имајући на уму његову тактичност (односно одсуство исте), све опције остају на столу.
На питање водитељке да објасни на шта конкретно мисли под ”обустави извора иранске нафте у Кину”, млади стручкњак је појаснио:
У питању је енергетска блокада, а чак постоје и далеко “мекши” начини који не би утицали на шири проток енергената кроз Ормуз — у овом тренутку, бар према јавно доступним информацијама, највећи део иранске нафте који стиже у Кину формално се води као малезијска, са пребацивањем сировина са иранских на малезијске танкере у Индијском океану пре коначне испоруке.
И управо ово је слаба тачка — Малезија већ има снажно присуство ЦИА-е, о чему су пре коју годину објавили управо кинески обавештајци, и налази се у позицији где може значајно нарушити и практично затворити тренутне руте.Примарна опција за коју се, међутим, чини да није била реализована успешно, јесте спонзорисање сепаратизма дуж иранске обале са стварним циљем заузимања лука. Ово није незамисливо управо због тога што на овом територијама већ делују мањинске организације које су се показале као веома агресивне током недавних протеста
Извор: Сајт Телевизије ВЕСТИ
