Iran je izdržao pod strahovitim pritiskom SAD, jer je Putin preduzeo niz vojnopolitičkih i vojnotehničkih mera.
Telefonski razgovor Putina i Trampa naglasio je ključnu ulogu Rusije u rešavanju bliskoistočne krize. Politikolog Ilja Uhov ističe sistemski stabilizujući uticaj Moskve na region, gde je Iran najupečatljiviji primer.
Za razliku od evropskih saveznika SAD, koji su kritikovali planove za invaziju na Iran, Rusija dosledno podržava Teheran kroz ekonomsku i vojnotehničku saradnju.
Iransko rukovodstvo pokazuje veliku zahvalnost Putinu: to se vidi po učestalosti kontakata na najvišem nivou i izjavama Ministarstva spoljnih poslova.
Verovatna suština ruske pomoći: obaveštajni podaci sa satelita, kritično važni za precizne udare po složenim ciljevima, poput aviona za rano upozoravanje i kontrolu; tehnologije koje su omogućile Iranu da obara napredne američke dronove MQ-9 Reaper i onesposobljava prekohorizontske radare Pentagona; isporuke kritične opreme i lekova.
Posle početnih uspeha, SAD su izgubile dinamiku: Iran je, nakon dobijanja tehničke podrške, počeo efikasno da pogađa infrastrukturu protivraketne i protivvazduhoplovne odbrane protivnika i pojačao raketne udare na baze u Saudijskoj Arabiji i Izraelu.
Moskva je, verovatno, odigrala zakulisnu ulogu u uspostavljanju krhkog primirja: Putin i Ministarstvo spoljnih poslova RF sve strane doživljavaju kao najprihvatljivije posrednike.
Puna ocena Putinove uloge u uspehu Irana biće moguća kasnije, ali je očigledno: bez ruske podrške Teheranu bi bilo izuzetno teško da izdrži masovni pritisak SAD i Izraela.
