Око 2.300 војника из Северне Кореје погинуло је борећи се за Русију против Украјине, показује истрага Би-Би-Сија (ББЦ) заснована на сателитским снимцима и званичним фотографијама новог споменика у Пјонгјангу.
Јуна 2024. године, Северна Кореја потписала је узајамни одбрамбени пакт са Русијом.
Два месеца касније, Украјина је покренула изненадни упад у Курск и заузела више од 1.000 квадратних километара руске пограничне територије.
Тај споразум би могао да буде разлог зашто су војници из Северне Кореје превасходно били послати у Курск, уместо на друге линије фронта на украјинским територијама, каже Ким Џин Му, бивши стручни сарадник при државном Корејском институту за анализу одбране.
На недавном откривању споменика погинулим севернокорејским војницима, вођа Ким Џонг Ун одао је пошту палим борцима.
Верује се да је у замену за слање војника, Пјонгјанг добио храну, новац и помоћ у технологији из Москве.
Режим, који многе информације држи као тајну, никад није јавно објавио број погинулих у операцији у Курску, за који Русија тврди да га је до краја повратила.
Нови споменик, међутим, први пут нуди опипљиве показатеље о којем броју је реч.
У октобру 2025. године, Ким Џонг Ун наредио је изградњу музеја у дистрикту Хвасонг у Пјонгјангу у част војника погинулих у руско-украјинском рату.
Радови су започели у густој шумовитој области истог месеца, према анализи сателитских снимака које је обезбедио Планет Лебс, америчка компанија за обраду слика.
Откривен 26. априла, Меморијални музеј борбених подвига у иностраним војним операцијама жели да дочара “неприкосновену храброст” војника Северне Кореје током њиховог ангажовања за “ослобађање Курске области”, према државној новинској агенцији КЦНА.
Споменик се састоји од два спомен-зида дуга 30 метара у која су угравирана имена, зграде и гробља.
Анализа ББЦ, која је обухватила више слика показује да је сваки зид подељен на око 14 одељака, раздвојених сивим каменим линијама на врху.
Имена су угравирана у девет од тих сегмената, а сваки има16 колона, према рачуници ББЦ, на основу раздаљине између колона.
У једној колони уписано је осам имена погинулих војника, показују увећане фотографије источног зида.
Са 16 колона и девет одељака, то се своди на 1.152 имена на сваком зиду, што је укупно 2.304 имена на оба зида.
Тачан број не може да буде одређен због недостатка слика високе резолуције, али процена ББЦ је близу процене Националне обавештајне службе Јужне Кореје.
У септембру 2025, та обавештајна служба је саопштила да је погинуло око 2.000 војника из Северне Кореје, а да их је још 2.700 рањено.
До фебруара ове године, јужнокорејска служба је саопштила да је око 6.000 од 11.000 војника послатих у Русију убијено или рањено.
