Покушаји председника САД Доналда Трампа и неких америчких званичника да сукоб са Ираном представе као верски или свети рат у супротности је са истинским хришћанским учењем и представља злоупотребу вере, наводи Мухамед Хусеин Мохтари, амбасадор Исламске Републике Иран у Ватикану.
У ауторском тексту под насловом “Илузија религијског легитимисања рата САД против Ирана”, Мохтари нуди теолошку критику америчког дискурса о тренутном рату. У том дискурсу, каже он, јасно се уочава тенденција да се “религијски језик и појмови користе за оправдавање агресивних војних акција”, што покушава да рат представи не као чин политичког избора, већ свети подухват о којем не сме да буде расправе.
Он напомиње да се међу појединим евангеличким хришћанским покретима, “овај сукоб доводи у везу са специфичним тумачењима светих текстова, па чак и са апокалиптичким сценаријима”, што представља облик “сакрализације политике”, где се замагљује граница између божанске и људске воље.
Као контраст томе, амбасадор Мохтари наводи ставове папе Лава XIV, који је у обраћању на Цвети изјавио да “Бог не прихвата молитве оних који воде рат; њихове руке су упрљане крвљу” и упозорио да призивање Бога ради оправдавања насиља представља искривљавање религије.
“Овакав став у суштини представља повратак самом језгру хришћанског учења, у којем мир није споредна опција, већ темељни принцип”, пише ирански амбасадор.
Мохтари наводи да у Јеванђељима, Исус Христ “не само да одбацује насиље, већ наглашава љубав и опроштај чак и према непријатељима”.
“Сходно томе, сваки покушај легитимисања рата – посебно агресивног рата – долази у напетост са унутрашњом структуром ових учења”, напомиње он.
Када политика проговара језиком религије, јавља се ризик да религија буде злоупотребљена као инструмент политичке моћи, а верски појмови изгубе своје аутентично значење. Папине изјаве се противе овој тенденцији и настоје да заштите религију од такве инструментализације, напомиње ирански амбасадор.
Америчко приписивање рата божанској вољи “епистемолошки је неосновано”, али и противречи хришћанским текстовима и традицији, “у којима насиље није прихваћено као легитиман начин остваривања религијских циљева”, док се приписивањм људских поступака Богу “умањује лична и колективна одговорност за учињена дела”, наводи Мохтари и додаје:
“Религија која човека види као носиоца божанског достојанства не може легитимисати његово уништење, посебно у контексту превентивног или агресивног ратовања”.
Веровање у темељну светост људског живота није карактеристика само хришћанства, већ и ислама, пише Мохтари. Зато претварање рата у “религијску мисију” и његово приписивање божанској вољи представља “дубоко изопачење смисла религије – неодрживо и неприхватљиво оправдање агресије према другим народима”, а притом религија “престаје да буде препрека насиљу и своди се на средство његовог легитимисања”.
Са етичког становишта, додаје Мохтари, ниједан веродостојан религијски оквир не може да подржи убијање цивила, разарање земаља или наношење широко распрострањене људске патње, а поготово насиље над децом.
Амерички дискурс религијског легитимисања рата “није тумачење религије, већ одступање од ње”, који религију удаљава од њене аутентичне функције – усмеравања, моралне обнове и обуздавања насиља.
“Исправно схваћена религија не подржава агресивне ратове нити убијање невиних; напротив, она им се супротставља и позива човечанство на мир, правду и очување живота”, пише Мохтари.
У том смислу, одбрана мира није удаљавање од религије, већ повратак њеној истини. Из ранијег искуства се види да амерички државници често показују мало стварне посвећености религијским и етичким учењима – посебно хришћанским – већ користе свете религијске појмове “искључиво ради оправдавања и мобилисања јавне подршке за агресивне потезе према другим државама, прикривајући нехумане и нерационалне одлуке религијском реториком и истрајавајући у тој погрешној претпоставци”, закључује ирански амбасадор при Светој столици.
