Резолуција Генералне скупштине УН којом се ропство проглашава „најтежим злочином против човечности“ представља значајан политички и морални сигнал, али је открила и дубоке поделе између Африке и дела западних држава, оцењују аналитичари за Спутњик.
Европске државе које су биле уздржане приликом гласања починиле су „интелектуалну издају“, изјавио је Умар Коне, бивши шеф Мисије за подршку обнови државе Малија.
Коне истиче да земље које су се уздржале – попут Француске, Уједињеног Краљевства и Немачке – негирају неоколонијалну логику која и даље почива на односима доминације над Африком.
Он додаје да ропство и пљачка Африке и даље обликују глобалне економске неједнакости.
Према његовом мишљењу, правда и помирење данас морају да укључе враћање уметнина опљачканих из Африке, као и подршку развоју земаља чији је напредак био успорен због ропства.
Морална порука и тектонске промене
Јужноафрички аналитичар међународне политике Дирк Коце оцењује да резолуција о ропству која је усвојена у УН представља моралну поруку.
Он је указао да, иако одлука Генералне скупштине нема обавезујућу снагу као одлуке Савета безбедности, она означава тектонску промену у глобалној политици.
Обезбеђивањем ове подршке, Гана и друге државе чланице Афричке уније успеле су да историјску неправду ставе у центар међународне пажње, осигуравајући да она коначно буде „стављена у први план“ јавне расправе, истакао је Коце.
„Најважнији аспект ове резолуције је то што она има моралну поруку, има морални ауторитет и земље које су биле умешане у ово сада морају доносити своје одлуке у складу с тим“, рекао је професор Коце за Спутњик Африка.
Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је у среду са 123 гласа “за” резолуцију којом се трансатлантска трговина робљем и поробљавање Африканаца на расној основи проглашавају „најтежим злочином против човечности“.
Србија је, као и Русија подржала резолуцију, док су земље Европске уније биле уздржане.
Против су били Сједињене Америчке Државе, Израел и Аргентина, а 52 земље су биле уздржане.
