Пошто су хиљаде и хиљаде страница из Епстиновог досијеа отворене, у Вашингтону нико није остао без питања, али јесте без сећања. Хилари Клинтон тврди да Епстина никад није срела, да њен супруг никад није био близак са тим човеком и да су проблеми на другој адреси. У Белој кући, наравно, преноси РТ.
У интервјуу за немачку јавну телевизију АРД, који ће бити емитован вечерас, Клинтонова је изјавила да Епстина “никада није упознала”, додајући да се не сећа ни летимичног сусрета на неком пријему.
“Речено ми је да сам му можда једном пружила руку, али тога не могу да се сетим”, рекла је.
Посебно се осврнула на оптужбе које се годинама везују за њеног супруга.
“Мој муж није био близак са Епстином”, нагласила је Хилари, објашњавајући да су се контакти сводили искључиво на коришћење Епстиновог приватног авиона за обилазак хуманитарних пројеката повезаних са борбом против ХИВ-а и АИДС-а.
А чак и та сарадња је, према њеним речима, престала годинама пре него што је Епстин осуђен.
Клинтонови би крајем фебруара требало да сведоче пред одбором америчког Конгреса о Епстиновим досијеима, а Хилари поручује да нема страха од јавности:
“Немамо шта да кријемо. Желимо транспарентност. Сунчева светлост је најбољи дезинфекциони средство.”
Истовремено, бивша државна секретарка САД упутила је оштре оптужбе на рачун актуелне америчке администрације, тврдећи да Доналд Трамп и његов тим намерно успоравају или блокирају потпуно разоткривање Епстинових досијеа.
“То изгледа као свесни покушај да се Трамп заштити”, рекла је Клинтонова, додајући да начин на који власти поступају “оставља утисак да имају шта да крију”.
Ипак, чињенице остају предмет јавне расправе: Бил Клинтон је више пута летео Епстиновим авионом, а 2002. године фотографисан како му Шантеј Дејвис, једне од кључних Епстинових тужиља, масира врат. Он, међутим, пориче било какво сазнање о Епстиновим злочинима и наводи да је реч била о ограниченом броју путовања у оквиру рада његове фондације.
Случај Епстин, који укључује наводе о злостављању више од хиљаду малолетница и младих жена, и даље потреса америчку политичку елиту. Објављивање досијеа отворило је питање не само индивидуалне одговорности, већ и граница политичке моћи, селективне транспарентности и заштите естаблишмента у Сједињеним Америчким Државама.
