Послат је низ дипломатских сигнала који сугеришу вољу за продубљивањем сарадње Филипина са Кином, али…
Из Маниле последњих недеља стижу све учесталији сигнали који указују на вољу председника Фердинанда Маркоса млађег да побољша односе са Пекингом, оптерећене територијалним питањима у Јужном кинеском мору и бројним поморским инцидентима око гребена и острва, као што су Хуангјен и Нанша.
Осим тога, важно је истаћи да САД на располагању имају најмање девет војних база на Филипинима, а Манила је до сада била међу највећим корисницима војне “помоћи” САД у региону Индо-Пацифика.
У једном од недавних интервјуа, Маркос млађи је, међутим, саопштио да је “кинеска страна била веома корисна у снабдевању ђубривима”. Он је изразио наду да ће бити обновљена сарадња Кине и Филипина у истраживању лежишта нафте и гаса у Јужнокинеском мору.
Филипини енергетски рањиви
Потом је, током најновије рунде дипломатских консултација Кине и Филипина, прве након паузе од три године, Манила поново истакла своју приврженост политици “једне Кине” и навела да ће радити на стабилизацији и унапређењу билатералних односа.
Разлог овоме треба тражити у енергетској нестабилности која прети Манили која око деведесет одсто нафте увози се са дестабилизованог Блиског истока.
“Оваква једнострана енергетска структура чини их (Филипине) рањивим на поремећаје у глобалном ланцу снабдевања енергијом. За Филипине, поновно покретање сарадње у области нафте и гаса у Јужнокинеском мору представља готово једини одрживи дугорочни пут за решавање енергетске дилеме”, констатовао је лист “Глобал тајмс”.
Ипак, многи аналитичари, нарочито они у Кини, не крију скепсу према промени курса Маниле.
Док са једне стране Манила упућује гестове добре воље према Кини, са друге није престала са провокацијама у вези са поморским и безбедносним питањима. Пре само неколико дана, филипинска страна је поново окупила пловила како би упала у кинеске територијалне воде код Хуангјена, покушавајући да изазове инциденте, подигне тензије и привуче међународну пажњу.
Поред тога, Филипини настављају да јачају војну сарадњу са спољним силама као што су Јапан и САД. Чак су дозволили јапанским копненим снагама да први пут од завршетка Другог светског рата ступе на филипинско тло ради учешћа у заједничким војним вежбама САД и Филипина названим “Баликатан”, истовремено прихватајући војну опрему из иностранства, наводи “Глобал тајмс”.
Близак комшија пречи од далеког рођака
Лист наводи и да постоје најмање две кључне поуке које би, како сматрају у Пекингу, Манила требало да извуче из ове кризе.
Прво, да је близак комшија бољи од далеког рођака. Као земља која у великој мери зависи од спољне трговине, Филипини напросто не могу да издрже директне ударе геополитичке нестабилности. Потребно им је мирно и стабилно регионално окружење како би обезбедили сопствени стабилан развој.
Друго, како у Пекингу истичу, што више америчких војних база Филипини успоставе, то се више везују за америчку војну машинерију. У случају избијања сукоба, Филипини ће несумњиво бити гурнути у прве борбене редове.
Од стабилности до криза и назад
Односи између Пекинга и Маниле у последњих тридесетак година прошли су кроз више фаза приближавања од успостављања дипломатских односа 1975. године, али и заоштравања. Током деведесетих година и почетком овог миленијума, дошло је до нормализације односа после периода хладноратовске дистанце, уз постепено ширење трговине и дипломатских контаката.
Односи су достигли врхунац током председничких мандата Глорије Макапагал и Родрига Дутертеа.
Током двехиљадитих година односи су у целини били релативно стабилни, уз значајан раст кинеских инвестиција и трговине. У појединим фазама постојала је чак и блиска политичка и економска сарадња, али без решавања поморских спорова.
Од средине друге деценије овог века, односи нагло постају затегнути, посебно после међународне арбитраже 2016. године која је ишла у корист Филипина, али коју Кина није прихватила. Након тога, период председника Родрига Дутертеа донео је делимично смиривање и покушај ослањања на економску сарадњу са Кином.
Тензије појачане пре четири године
Од 2022. године односи поново улазе у фазу појачаних тензија, уз јачање војне сарадње Филипина са САД и Јапаном. Истовремено се настављају инциденти и спорења у Јужнокинеском мору, али и повремени покушаји дијалога.
Данас су односи између Кине и Филипина истовремено економски важни и политички оптерећени, са нерешеним кључним спором око поморских територија богатих енергентима.
