Председник Кине Си Ђинпинг на недавном самиту са председником САД Доналдом Трампом обрушио се на “ремилитаризацију Јапана” критикујући америчког савезника због повећане потрошње на одбрану, пише Фајненшел тајмс позивајући се на изјаве седам особа упознатих са састанком у Пекингу.
Си је постао веома гласан и узнемирен када је говорио о Јапану, што је изненадило америчке званичнике јер та тема раније није била присутна у разговорима са кинеским колегама уочи самита. Више извора наводи да је његов вербални напад био најжешћи део дводневног сусрета двојице лидера.
Након што је Си осуо паљбу по јапанској премијерки Санае Такаичи и расту јапанске војне потрошње, Трамп је одговорио да Токио мора да заузме одлучнији безбедносни став због растуће претње из Северне Кореје. Није јасно да ли је Трамп у истом контексту поменуо Кину – највећу безбедносну бригу Јапана, додаје лист.
Некадашњи високи званичник Беле куће који се бавио Јапаном, Кристофер Џонстон рекао је да Сијев “заједљив приступ” Јапану и покушај да искористи Трампову жељу за стабилним односима САД и Кине само додатно потврђују тежњу Токија ка већем ослањању на сопствену безбедност.
“Сијев недостатак самосвести је запањујући. Његови поступци убрзавају настанак много снажнијег Јапана”, рекао је Џонстон.
“Кинеска анти-јапанска реторика нема упориште ван њених сопствених граница… Токио јача безбедносне везе са партнерима широм региона, укључујући Аустралију, Филипине, па чак и Јужну Кореју, који су много више забринути због агресивне Кине него због ‘ремилитаризованог’ Јапана”, додао је.
Јапан неколико година уназад у белим књигама о одбрани као већу претњу од Северне Кореје наводи Кину. Од 2023. кинеске војне активности и спољнополитички наступ описује као “највећи стратешки изазов”. Нацрт документа за 2026. фокусира се на недавне примере појачане кинеске војне самоуверености и изражава “озбиљну забринутост” због продубљивања војне сарадње Пекинга и Москве, пише ФТ.
Односи Пекинга и Токија нагло су се погоршали од новембра, када је Кина бурно реаговала на изјаву премиејрке Такаичи да би кинески напад на Тајван могао представљати “егзистенцијалну претњу” Јапану, што би оправдало распоређивање јапанске војске. Иако то није представљало промену политике, њене изјаве изазвале су осуде из Кине.
Кина од тада води континуирану кампању напада на Јапан, комбинујући реторику са конкретним мерама, попут ограничења извоза ретких земних елемената двоструке намене. Кинеско министарство спољних послова саопштило је у петак да је Јапан повећао војни буџет за 9,7 одсто у 2025, додаје лист.
“Јапански буџет за одбрану расте већ 14 година заредом, али десничарске снаге у Јапану и даље траже додатно повећање војне потрошње. То још једном показује да маска Јапана као ‘земље мира’ спада и да клизи ка нео-милитаризму”, наводи се у саопштењу.
Кина, други највећи војни потрошач на свету, прошле године је повећала издвајања за одбрану за 7,4 одсто, на 336 милијарди долара, што је 31. узастопно годишње повећање, према подацима Међународног института за истраживање мира из Стокхолма. Јапан је потрошио 62 милијарде долара.
Након коментара о Тајвану, Такаичи готово да није добила јавну подршку од Трампа или високих америчких званичника, што је изазвало забринутост у Токију уочи самита у Пекингу због тога шта би Трамп могао рећи о Јапану.
Трамп је позвао Такаичи из председничког авиона током лета назад за Вашингтон. Међутим, ни Бела кућа ни јапанска влада нису објавиле детаље разговора, наводи ФТ.
Говорећи о самиту са Сијем, један високи амерички званичник рекао је да је Трамп “нагласио своје дубоко поштовање према јапанском народу и близак лични однос са премијерком Такаичи”.
“Америчка делегација подсетила је кинеске саговорнике на велико војно присуство САД у Јапану”, додао је званичник.
Токио је такође нервозан због стања америчко-јапанског савезништва, због питања која се крећу од Трампових царина према савезницима до нових бојазни да америчко одвраћање Кине слаби због рата са Ираном.
Фајненшел тајмс је у суботу објавио да су САД овог месеца обавестиле Јапан да може очекивати озбиљна кашњења у испоруци 400 ракета “томахавк” које је Токио наручио 2024. као контраударне снаге против Кине.
Савезници и партнери такође су забринути због посвећености Вашингтона Тајвану након што је Трамп у Пекингу рекао да је предстојећи пакет продаје оружја Тајвану вредан 14 милијарди долара добар “преговарачки адут” у односима са Кином.
Лист је преходног дана објавио и да Кина одлаже могућу посету Пекингу Елбриџа Колбија, високог званичника Пентагона, док САД не разјасне да ли ће одобрити пакет наоружања за Тајван.
Кинеска амбасада у САД није коментарисала Сијеве изјаве, али је саопштила да јапанске “десничарске снаге” покушавају да “уздрмају темеље регионалног мира”.
“Јапан би пре свега требало да исправи своју погрешну реторику и поступке у вези са Тајваном, заустави непромишљени процес ремилитаризације, врати се на прави пут добросуседских односа, пријатељства и мирног развоја и конкретним делима задобије поверење својих азијских суседа и света”, додала је амбасада, преноси ФТ.
