Председник Парламента Ирана Мохамад Багер Галибаф који је одбацио тврдње о директним преговорима са САД, спада међу најутицајније политичаре у Ирану и има блиске везе с Корпусом чувара Исламске револуције (Револуционарном гардом), пише данас Дојче веле (DW).
Та РТВ додаје да се његово име повезује и с корупцијом и гушењем протеста, као и да ће се тек видети да ли ће можда преузети неку још важнију политичку улогу.
Амерички председник Доналд Трамп је у понедељак изјавио да се разговара сИраном и да има наде за споразум о окончању рата.
Међутим, по информацијама америчког портала Аксиос, Египат, Пакистан и Турска су у недељу посредовали између САД и Ирана, и покушали да за понедељак договоре телефонски разговор с председником иранског парламента Галибафом и његовим тимом.
Власт у Техерану је негирала да је било разговора.
Галибаф каже да су то “лажне вести” које имају за циљ манипулацију финансијским и нафтним тржиштима, као и да Трамп купи време.
По писању Волстрит џорнала, у петак ће хиљаде припадника америчке Морнаричке пешадије – “маринаца” бити послате на Блиски исток да би обезбедиле пролаз бродова кроз Ормуски мореуз.
Мохамад Багер Галибаф (64), бивши је пилот, али и командант Револуционарне гарде. Докторирао је на политичкој географији – у дисертацији се бавио односом простора, моћи, државе и безбедносне политике.
Као млад војник, Галибаф је учествовао у Иранско-ирачком рату од 1980. до 1988. и изградио каријеру у Револуционарној гарди. Након рата постао је шеф грађевинског штабаКатам ал-Анбија.
Штаб који је требало да изгради земљу под контролом Револуционарне гарде, до данас је њен економски огранак. Под његовим окриљем су стотине подружница и подизвођача.
Године 1997. именован је Галибафа за команданта ваздухопловних снага Револуционарне гарде. Заједно с другим командантима имао је одлучујућу улогу током студентских протеста 1999. Тада је с Касемом Сулејманијем потписао писмо упозорења тадашњем председнику Мохамаду Хатамију да “више не толерише протесте“.
Галибаф је касније у интервјуима изјавио да је и сам тукао демонстранте пендреком док је мотоциклом пролазио улицама. Годину дана касније постао је шеф полиције Ирана.
Галибаф је имао велике политичке амбиције и чак три пута се кандидовао за председника Ирана. Године 2005. изгубио је од Махмуда Ахмадинеџада који је до тада био градоначелник Техерана. Галибаф је потом сам преузео управљање главним градом као градоначелник од 2005. до 2017.
Године 2013. поново се кандидовао за председника Ирана и изгубио од Хасана Роханија, док је 2017. повукао кандидатуру да би подржао другог конзервативног кандидата.
Током његовог мандата у Техерану, по тврдњама иранских новинара, многе државне некретнине продаване су испод тржишне цене, делимично и до 50 одсто испод стварне вредности. Међу купцима су наводно били и државни званичници, као и Галибафови рођаци, пише DW.
Такође се тврди да је Галибаф пребацивао значајне суме новца из градске касе у фондацију своје супруге која наводно помаже самохраним мајкама и женама које су главне хранитељке својих породица. Међутим, начин рада те фондације није транспарентан.
Оптужбе за корупцију против Галибафа никада нису у потпуности разјашњене због његове блиске везе с ајатолахом Хамнеијем. Новинари који су о томе извештавали осуђивани су на затворске казне.
Последњих година и догађаји из породичног окружења Галибафа изазвали су медијску пажњу.
Галибаф се сматра политичарем с великим утицајем унутар Револуционарне гарде.
То што, за разлику од других високих функционера Ирана, до сада није убијен у америчким и израелским нападима, у Ирану оставља простор за спекулације, пише DW и додаје да ће се тек видети да ли ће Мохамад Багер Галибаф заиста преузети неку још важнију политичку улогу.
