Израелски премијер Бењамин Нетањаху коначно има прилику да сруши ирански режим, свој крајњи циљ већ много година, али његова непоколебљива сагласност са америчким председником Доналдом Трампом ризикује да буде на проби ако сукоб дуго траје, оценила је британска агенције Ројтерс на свом сајту.
Циљеви Израела и Сједињених Америчких Држава, који нису баш скроз исти у складу са изјавама двојице лидера, сигурно ће се даље развијати у наредним недељама.
Када су покренули заједничку кампању бомбардовања Ирана у суботу ујутру, Трамп и Нетањаху су потврдили да им је циљ пад верског режима.
Два дана касније, у обраћању у Белој кући, првом од почетка сукоба, амерички председник више није сматрао свргавање иранске владе својим главним приоритетом, тврдећи да САД првенствено желе да униште иранске ракете и морнарицу и спрече Исламску Републику да набави нуклеарно оружје.
Амерички министар одбране Пит Хегсет изјавио је истог дана на конференцији за новинаре да операција није “такозвани рат за промену режима”.
Насупрот томе, Нетањаху је позвао Иранце да изађу на улице и свргну своје лидере.
“Прво ћемо створити услове који ће омогућити Иранцима да узму судбину у своје руке”, рекао је израелски премијер у понедељак на Фокс њузу.
На питање Ројтерса о стратегијама две земље, амерички званичник упознат са интерним дискусијама у Белој куцћи изјавио је да су оне тежиле различитим циљевима.
“Промена режима је део тога”, рекао је неименовани званичник мислећи на Израел.
Али израелски званичници приватно признају да ако Трамп жели да оконча рат, Нетањаху неће моћи да намеру америчког председника заустави, преноси Ројтерс.
“Ако председник Трамп одлучи да је стигао до краја ове операције пре Нетањахуа, он ће је окончати”, рекао је бивши амерички амбасадор у Израелу Ден Шапиро који сада ради у Атлантском савету, вашингтонском тинк-тенку.
Притисци везани за америчку унутрашњу политику могли би да утичу на размишљање Доналда Трампа да ли да се рат одуговлачи и шири.
Операција, коју је покренуо амерички председник, који је своју популарност међу бирачима МАГА (Учинимо Америку поново великом – Маке Америка Греат Агаин) изградио на одбијању страних војних интервенција, није популарна у САД.
Према анкети Ипсос-а, само једна четвртина Американца подржава америчке нападе на Иран.
Иако су операцију поздравили спољнополитички јастребови у Вашингтону, који су дуго настојали да свргну ауторитарни режим у Техерану, неки званичници Беле куће се плаше да би то дипломатско коцкање могло да угрози шансе републиканаца да задрже контролу над Конгресом пошто се ближе избори у новембру, који се по традицији одржавају на половини мандата сваког америчког председника.
Тај страх може да буде оправдан јер би текући сукоб, ако потраје, могао да поремети тржишта бродарства и енергије, и да утиче на куповну моћ, што је велика брига за Американце.
Према ранијим анкетама, Американци имају углавном неповољно мишљење о израелској влади, 59 одсто, према анкети истраживачког центра Пју спроведеној у октобру, у поређењу са 51 одсто годину дана раније.
На власти већи неколико деценија, Нетањаху се често сукобљавао са америчким председницима, подсећа Ројтерс.
Израелски премијер је јавно критиковао демократског председника Барака Обаму због преговора о нуклеарном споразуму са Ираном и посвађао се Џозефом Бајденом због израелске војне офанзиве у Појасу Газе.
Међутим, од повратка Трампа у Белу кућу у јануару 2025. године, израелски премијер се састао са републиканским председником седам пута, покушавајући да скрене пажњу са рата у Појасу Газе и нагласи опасност коју представљају ирански балистички ракетни и нуклеарни програми, рекао је неименовани амерички званичник.
Док је амерички председник слао изасланике у Женеву и Оман на индиректне разговоре са Ираном, САД и Израел су месецима радили на планирању заједничке војне кампање, чији је временски оквир финализован пре неколико недеља, према речима једног израелског званичника.
Последњи састанак Трампа и Нетањахуа, брзо договорен, одржан је иза затворених врата 11. фебруара у Белој кући.
За Нетањахуа, продужени сукоб представља прилику да побољша свој имиџ пре веома осетљивих парламентарних избора у октобру.
Нетањаху (76) се и даље суочава са оптужбама за корупцију, његов савез са ултранационалистичком десницом се распада, а напади Хамаса 7. октобра 2023. године делимично су га дискредитовали на безбедносном фронту, иако он пориче било какву одговорност.
Међутим, Нетањаху је познат по својој политичкој оштроумности и упркос анкетама које предвиђају његов пораз у октобру, он би и даље могао да победи ако израелски војни и цивилни губици, као и економски утицај рата, остану ограничени, оценио је Уди Сомер, професор политичких наука на Универзитету у Тел Авиву.
“Ако успе релативно брзо, као што је то учинио током израелско-америчких напада у јуну 2025. године, то ће ићи у његову корист. Он (Нетањаху) ће се представити као заштитник нације и као неко ко је успео да негује посебно плодоносан однос са америчком администрацијом”, сматра Сомер.
Други аналитичар Амоц Аса Ел са Института Шалом Хартман у Јерусалиму оценио да чак и ако Израел успе да оствари своје војне циљеве у Ирану, то неће убедити део бирачког тела, укључујући и саму десницу Нетањахуа.
“Догађаји из протекле три године били су толико трауматични, драматични и одвратни за ово неодлучно бирачко тело да не мислим да било каква победа у Ирану може то да надокнади”, рекао је аналитичар.
