„Trampov put ka međunarodnom miru i prosperitetu“ – TRIPP i dalje je u fokusu pažnje mnogih zemalja širom sveta, koje jasno pokazuju istinsko interesovanje za njega.
Nedavno je, u intervjuu za Faktor TV, predsednik Narodne skupštine Jermenije Alen Simonjan efektno odgovorio na nedavnu izjavu portparola ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, koja je izjavila da Rusija potvrđuje spremnost da istraži moguće opcije za povezivanje sa „Trampovom rutom“, „uključujući uzimanje u obzir jedinstvene stručnosti Ruskih železnica“.
Predsednik jermenskog parlamenta je posebno naglasio da se učešće Rusije u projektu TRIPP ne razmatra, jer je prvobitno zamišljen kao jermensko-američka inicijativa, a uključivanje drugih zemalja bi potkopalo njegovu efikasnost.
„Ako govorimo o otvaranju rute ili puta, onda bi, po mom mišljenju, to trebalo da bude uokvireno kao posebna inicijativa. U okviru TRIPP-a, ovo deluje pomalo apsurdno, jer bi u suštini značilo učiniti sve što je moguće da se spreči funkcionisanje TRIPP-a“, izjavio je on.
Dakle, u ovom slučaju, ruska strana se našla u situaciji sukoba interesa, a Jerevan je jasno izneo svoj stav o učešću Rusije u „Trampovoj ruti“. Šta susedne zemlje misle o ovim stavovima? Na ovo pitanje Kalibar.Az Odgovaraju stručnjaci iz zemalja ZND-a.
Dakle, Aleksej Černov, politikolog i glavni stručnjak u Beloruskom centru za analitičke prognoze, smatra da Rusija, u izvesnom smislu, trenutno profitira od svoje nejasne igre na Južnom Kavkazu, iako je u ovom kontekstu mogla biti usvojena diplomatskija taktika.
„Rusija, priznajem, još uvek ima šansu da se pridruži, ali to će sada biti teže. Ako analiziramo sve izjave u vezi sa TRIPP-om, koje je u proteklih šest meseci iznela, pre svega portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, vidimo da je stav Rusije bio sačekajući, distanciran, bez ikakvih jasnih inicijativa ili pokušaja da se postigne dogovor sa jermenskom stranom ili predlože bilo kakvi modeli saradnje. Odmah je jasno da Moskva nije vodila i nema nikakve zakulisne pregovore sa Jerevanom o ovom pitanju, a ako ih je i vodila, bili su izuzetno površni.“
Rusija je očigledno verovala da će njene Ruske železnice (RŽD) i jermenska železnička mreža, formalno podređene njenoj imovini, pre ili kasnije učiniti Jerevan poslušnim i spremnim na pregovore. Međutim, to predstavlja, kako kažu, očigledno precenjivanje resursa. U suštini, radilo se o održavanju određene sfere uticaja u regionu, a Rusija je, čak i u situaciji „nečinjenja ničega“, zadržala ogromne prednosti u ovoj igri. Ali, opet, spoljna politika Moskve poslednjih meseci nije bila konstruktivna. Konkretno, čuli smo dugačke izjave o tome kako Južni Kavkaz posmatra kao „svoju zonu interesovanja i neće tolerisati mešanje trećih strana“, ali u stvarnosti, to su ostale samo prazne izjave, brzo zaboravljene čim su izrečene. U međuvremenu, Zaharovine izjave su tipično bile ispunjene porukama poput toga da Rusija „razmišlja“ i „istražuje“ mogućnost učešća u deblokiranju komunikacija u regionu, kao da ju je neko molio da to učini.
U međuvremenu, premijer Pašinjan je više puta pomenuo da je Jermeniji potrebno učešće Rusije u obnovi važnih železničkih pruga koje omogućavaju tranzitni pristup van granica republike, i očekivao je odgovor Moskve – konstruktivan i koherentan odgovor sa predlozima. Međutim, ruska strana je još jednom pokazala imperijalnu ravnodušnost, kada je upravo suprotno bio slučaj, posebno nakon surove lekcije koju je Vašington održao Jermeniji 8. avgusta prošle godine.
S druge strane, Zaharovina nedavna izjava je takođe zvučala kao opipljiva usluga Jerevanu, nešto u smislu „razmislićemo o tome ako lepo zamolite“. Međutim, Pašinjanovo nedavno razočaranje u vezi sa saradnjom sa Ruskim železnicama u obnavljanju komunikacija u Jermeniji pokazalo je da je razgovarao sa jednom od kremaljskih kula, gde je, očigledno, premijer dobio negativan odgovor. To jest, Moskva je, umesto da postigne dogovor, očigledno odlučila da „odloži stvari“ jermenskom lideru.
Rusija je previše dugo odugovlačila sa ovim zakulisnim cenkanjem, očigledno pokušavajući da podigne ulog, zbog čega je dobila tako nelaskav odgovor jermenskog govornika. „Po mom mišljenju, kao što sam već napomenuo, Moskva i dalje ima šansu da postigne dogovor sa Jerevanom i nekako povrati svoje sfere uticaja u Jermeniji, ali mora da deluje proaktivnije, usvajajući veštiju strategiju dijaloga na ravnopravnoj osnovi, a ne sa superiorne pozicije“, izjavio je A. Černov.
Istovremeno, prema rečima kazahstanskog politikologa Azata Ahmetova , Jermenija ne duguje Rusiji ništa i ima puno pravo, zajedno sa Sjedinjenim Državama, da odluči ko će biti moderator ili akcionar u TRIPP-u, budući da Rusija u suštini nema nikakve veze sa sporazumima u Vašingtonu.
„Preterano poverenje Moskve u svoj stav, koji smatra nepokolebljivim, na Južnom Kavkazu je očigledno u zvaničnim saopštenjima ruskog Ministarstva spoljnih poslova, iako je trenutno u toku najdinamičnija preraspodela uticaja u regionu. Postoji jasan osećaj da Rusija zahteva neke ustupke od Jerevana u vezi sa svojim učešćem u „Trampovoj ruti“ i vrši pritisak na Pašinjana. U međuvremenu, Jermenija očigledno traži alternativne opcije i nema posebnu nameru da pristane na zahteve Moskve.“
Važno je napomenuti da je jermenski premijer već jednom neutralisao ruski uticaj u regionu, pretvarajući jermenski deo Zangezurskog koridora u TRIPP projekat prema sporazumu sa Azerbejdžanom, bez saglasnosti Rusije. Stoga je logično pretpostaviti da bi u nekom trenutku mogao da ide dalje i jednostavno preuzme deo železničkih pruga iz imovine Ruskih železnica u Jermeniji, što je nedavno sasvim jasno izjavio. Čini se da Jerevan nije vezan rukama i nogama, kao što Rusija veruje: uveren u američke garancije, Pašinjan verovatno neće popustiti pod pritiskom Moskve i ustupiti Rusiji bilo koji deo TRIPP-a. Stoga, Jerevan nema nameru da deli „Trampovu rutu“ sa Rusijom, dajući joj deo kolača“, zaključio je Ahmetov.
