Изгледи за тренутне политичке промене у Техерану остају мали, наводи се у анализи “Фајненшел тајмса”
Иако су Сједињене Америчке Државе и Израел нанели значајну штету иранском војном и безбедносном апарату, режим ће остати исти, сматра бивши оперативац ЦИА Џонатан Ганон.
У ауторском тексту за “Фајненешел тајмс” Ганон пише да војни успех не треба мешати са политичком трансформацијом.
“То је дилема са којом се сада суочавају Вашингтон и његови регионални савезници: како искористити добитке на бојном пољу, а да се не упадне у уобичајену илузију да сам притисак може довести до промене режима”, наводи у тексту.
Овај бивши оперативац напомиње да поједини теоретичари спољне политике пропуштају то да се политичка култура не може редизајнирати из ваздуха, а људска природа се не може преобликовати из конференцијске сале у Вашингтону.
“Питање је сада да ли довољно добро разумемо Иран да утичемо на његов распад, а да не преузмемо одговорност за колапс. Изгледи за тренутне политичке промене у Техерану остају мали”, упозорава.
Додаје да савезници САД знају да ће се, када се борбени напади заврше, суочити са последицама.
“Њихова брига није само да ли ће Исламска република преживети, него да ли ће преживети љута, сатерана у ћошак и спремнија за одмазду”, каже Ганон.
Како напомиње, америчка обавештајна заједница мораће да буде будна и довољно опремљена ресурсима како би се носила са повратком хладног рата са Исламском републиком, што би могло да укључи смртоносне операције усмерене на америчке званичнике.
“Зато Сједињене Државе треба да одоле искушењу да иду даље од саопштених циљева председника Доналда Трампа, што би нас могло довести до тога да упаднемо у кампању за промену режима без краја”, истиче.
Овај бивши оперативац ЦИА упозорава да више од једне генерације, неки амерички креатори политике верују да се Блиски исток може “поправити, преуредити или преобразити силом и политичким инжењерингом”.
“Та замисао је више пута пропала јер погрешно разуме како моћ заправо функционише у региону”, оцењуј.
“Тајне акције могу помоћи у рушењу вође. Ретко граде легитимитет, институције или трајан политички поредак. А последице – реакције, репресија, нестабилност или дугорочно антиамеричко незадовољство – могу се појавити годинама касније”, закључује аутор текста.
