Na otvaranju američkih berzi akcije su bile u plusu, pre svega zbog pada cena nafte i većeg optimizma da bi sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Irana mogao uskoro biti postignut.
Pored toga, akcije proizvođača čipova zadržale su uzlaznu liniju nakon prošlonedeljnog pada
Berzanski indeks S&P 500 porastao je za 0,22 odsto, Nasdak kompozit bio je gotovo nepromenjen, dok je Dou Džons ojačao za 231 poen, odnosno 0,46 procenata.
Cena američke sirove nafte VTI pala je za gotovo četiri odsto, na manje od 90 dolara po barelu, nakon što je američki predsednik Donald Tramp izjavio da bi sporazum Vašingtona i Teherana mogao biti postignut u naredna dva do tri dana, što bi omogućilo ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za međunarodni saobraćaj.
Pad cena energenta pozitivno je uticao na raspoloženje investitora, pa su sektori materijala, potrošačke robe i nekretnina doveli do rasta na tržištu, dok su energetske kompanije zabeležile gubitke.
Među tehnološkim akcijama pažnju investitora privukli su proizvođači čipova. Akcije Majkrona blago su porasle nakon snažnog oporavka u ponedeljak, dok je Brodkom oslabio gotovo jedan procenat.
Tržišta su istovremeno pratila razvoj događaja na Bliskom istoku nakon što je Iran saopštio da je obustavio vojne operacije protiv Izraela, uz upozorenje da bi napadi mogli biti nastavljeni ukoliko izraelske snage produže sa operacijama u Libanu.
Dodatni podsticaj sektoru veštačke inteligencije dala je vest da je OpenAI podneo poverljivu prijavu za izlazak na berzu, dok se očekuje da kompanija SpejsIks u petak realizuje najveću inicijalnu javnu ponudu akcija u istoriji, uz procenjenu vrednost od oko 1,75 biliona dolara.
Analitičari ipak upozoravaju da bi nagli rast akcija kompanija u vezi sa veštačkom inteligencijom mogao biti teško održiv na duži rok, nakon snažnog poskupljenja akcija i memorijskih čipova tokom prethodne godine.
