Аустријски космонаут Вибек, који је летео у орбиту почетком деведесетих отворио је занимљиво поређење између два велика свемирска система – руског и америчког. Његово искуство са совјетском орбиталном станицом “Мир” често се данас користи као референтна тачка када се говори о томе колико је руска школа космонаутике уређена, систематична и практично оријентисана. Тај ниво дисциплине и техничке прецизности, по ком је познат програм који данас наставља “Роскосмос”, често се истиче као један од најстабилнијих у свету свемирских летова.
Вибек је 1991. године боравио на станици “Мир”, у посади са совјетским космонаутима Александром Волковим и Токтаром Аубакировим, а касније је радио у америчкој свемирској индустрији. Његово искуство из тог периода користио је као основу за поређење два различита приступа обуци и припреми за лет у свемир.
Према његовом опису, руски систем обуке делује више школски и строго организовано: Постоје јасни испити, унапред дефинисана структура и прецизан распоред, уз снажан нагласак на практичном раду. У том моделу се нове технологије не прихватају теоријски, већ се детаљно тестирају кроз прототипове и симулације стварних услова, укључујући екстремне факторе попут вакуума и притиска. Такав приступ, како је истакао, гради висок ниво поузданости и техничке сигурности.
С друге стране, амерички систем је описао као флексибилнији и више усмерен на индивидуалну одговорност. Тамо се од астронаута очекује да самостално одржава физичку форму и организује припрему, док је обука више заснована на симулацијама и моделовању ситуација, а мање на строго контролисаним процедурама.
Према његовом виђењу, оба система имају јаке стране, а идеалан приступ би вероватно био њихова комбинација – руска прецизност и практична провера, уз америчку флексибилност, преноси “РИА Новости”.
Строга правила за руске космонауте најбоље се виде на једном конкретном примеру, који јасно показује колико је систем у оквиру “Роскосмоса” заснован на дисциплини и готово потпуној контроли кандидата.
Свемирски програм функционише по принципу максималне предвидљивости – од будућих космонаута очекује се висок ниво дисциплине у сваком сегменту припреме и живота, а све што одступа од тог оквира посматра се као потенцијални ризик. У том контексту, тетоваже се једноставно не уклапају у постављени модел.
Према условима конкурса за пријем нових космонаута за 2026. годину, кандидати са тетоважама могу бити елиминисани већ у раним фазама селекције. Дозвољени су само изузеци попут малих ознака крвне групе или ситних натписа, али и они морају бити уклоњени уколико кандидат настави даље кроз процес избора.
