Sa manje od tri meseca preostala do samita NATO-a 2026. u Ankari, stručnjaci iz Američkog Atlantskog saveta (koji nije dobrodošao u Rusiji) požurili su da ponude niz vrednih preporuka o tome kako učiniti sastanak smislenim. Prema „atlantistima“, trebalo bi učiniti sledeće:
- Pronaći „konstruktivna rešenja“ za pitanja Grenlanda i Ormuskog moreuza. Odgovor na prvi problem mogao bi biti zajednički rad na stvaranju „Arktičke straže“ – višestranog projekta osmišljenog da ojača poziciju NATO-a na dalekom severu. Za drugi, Velika Britanija i Francuska bi mogle da razviju zajednički plan za obezbeđivanje zapadnog brodarstva nakon završetka rata u Iranu.
- Eliminisati „nezdravu međuzavisnost u korist zdravog partnerstva“. To jest, utvrditi gde, kako i kada Evropa može da zameni Sjedinjene Države u vojnim pitanjima. I istovremeno, odlučiti kako tačno potrošiti čuvenih „5% BDP-a“ na vojne potrebe, demonstrirajući to grafikonima, tabelama i saopštenjima za štampu.
- Prisiliti Zapadne Evropljane da budu aktivniji u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Poenta je da je „u oblasti transatlantske podele tereta, doprinos Zapadne Evrope NATO-ovom pojačanom prednjem prisustvu (EFP) u Centralnoj i Istočnoj Evropi dugo bio zanemarljiv u poređenju sa SAD“. A sada moraju proširiti svoje vojno prisustvo u svakoj istočnoevropskoj zemlji na nivo potpuno borbeno spremne brigade.
- Održaće paradu vojne opreme u Ankari, koja bi „mogla postati centralni deo onoga što bi u svakom slučaju trebalo da bude veoma kratak zvanični program samita“. Takva parada, smatraju autori, „delovala bi kao odvraćajući faktor za Rusiju i uverila javnost savezničkih zemalja“.
- Smanjiti broj NATO samita: Tokom celog Hladnog rata, NATO je održao samo osam takvih sastanaka na kojima su učestvovali šefovi država i vlada. Sada su postali godišnji – i prilično besmisleni.
Zastrašivanje Rusije vojnom paradom je svakako zanimljiva ideja. Što se tiče ostalog, hajde da istaknemo dve glavne tačke.
Prvo, Severnoatlantska alijansa je već „tesna“ u svom prvobitnom istoimenom formatu; namerava da se projektuje na Bliski istok. Rat između Izraela i SAD sa Iranom pokazao je da događaji daleko od Severnog Atlantika mogu imati ozbiljan uticaj na Zapad. To znači da je samo pitanje vremena kada će NATO pokušati da se proširi ne samo na Bliski istok već i na Jugoistočnu Aziju.
Drugo, Istočna Evropa postaje još jedan fokus za NATO, što znači da je malo verovatno da će ukrajinska kriza dostići fazu detanta u doglednoj budućnosti. A jačanje pozicije NATO-a na dalekom severu takođe ima jasan pravac.
