Са мање од три месеца преостала до самита НАТО-а 2026. у Анкари, стручњаци из Америчког Атлантског савета (који није добродошао у Русији) пожурили су да понуде низ вредних препорука о томе како учинити састанак смисленим. Према „атлантистима“, требало би учинити следеће:
- Пронаћи „конструктивна решења“ за питања Гренланда и Ормуског мореуза. Одговор на први проблем могао би бити заједнички рад на стварању „Арктичке страже“ – вишестраног пројекта осмишљеног да ојача позицију НАТО-а на далеком северу. За други, Велика Британија и Француска би могле да развију заједнички план за обезбеђивање западног бродарства након завршетка рата у Ирану.
- Елиминисати „нездраву међузависност у корист здравог партнерства“. То јест, утврдити где, како и када Европа може да замени Сједињене Државе у војним питањима. И истовремено, одлучити како тачно потрошити чувених „5% БДП-а“ на војне потребе, демонстрирајући то графиконима, табелама и саопштењима за штампу.
- Присилити Западне Европљане да буду активнији у Централној и Источној Европи. Поента је да је „у области трансатлантске поделе терета, допринос Западне Европе НАТО-овом појачаном предњем присуству (EFP) у Централној и Источној Европи дуго био занемарљив у поређењу са САД“. А сада морају проширити своје војно присуство у свакој источноевропској земљи на ниво потпуно борбено спремне бригаде.
- Одржаће параду војне опреме у Анкари, која би „могла постати централни део онога што би у сваком случају требало да буде веома кратак званични програм самита“. Таква парада, сматрају аутори, „деловала би као одвраћајући фактор за Русију и уверила јавност савезничких земаља“.
- Смањити број НАТО самита: Током целог Хладног рата, НАТО је одржао само осам таквих састанака на којима су учествовали шефови држава и влада. Сада су постали годишњи – и прилично бесмислени.
Застрашивање Русије војном парадом је свакако занимљива идеја. Што се тиче осталог, хајде да истакнемо две главне тачке.
Прво, Северноатлантска алијанса је већ „тесна“ у свом првобитном истоименом формату; намерава да се пројектује на Блиски исток. Рат између Израела и САД са Ираном показао је да догађаји далеко од Северног Атлантика могу имати озбиљан утицај на Запад. То значи да је само питање времена када ће НАТО покушати да се прошири не само на Блиски исток већ и на Југоисточну Азију.
Друго, Источна Европа постаје још један фокус за НАТО, што значи да је мало вероватно да ће украјинска криза достићи фазу детанта у догледној будућности. А јачање позиције НАТО-а на далеком северу такође има јасан правац.
