Iranske kurdske snage konsultovale su se sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi utvrdile da li bi bilo prikladno napasti iranske snage bezbednosti na zapadu zemlje posle američkih i izraelskih vazdušnih napada u Iranu, saopštili su danas britanskoj agenciji Rojters izvori bliski tom pitanju.
Iranska kurdska koalicija, saveznik Vašingtona, sastavljena od grupa sa sedištem na granici između Irana i Iraka, u poluautonomnom regionu iračkog Kurdistana, dugo je gajila nade da će oslabiti iransku vojsku i islamski režim.
Cilj kurdske intervencije koju podržavaju SAD bio bi da omogući Irancima koji se protive teokratskoj vladi u Teheranu da se pobune protiv nje, rekla su dva izvora Rojtersu, pošto su vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei i drugi visoki zvaničnici ubijeni u američko-izraelskom napadu, a u toku je proces sukcesije vlasti.
Još nije doneta konačna odluka u vezi sa operacijom ili njenim potencijalnim početkom, dodali su ti izvori.
Irački lideri u Erbilu, uporištu iračkog Kurdistana, i u Bagdadu, su takođe poslednjih dana bili u kontaktu sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa, rekli su izvori i dodali da su kurdske snage u pregovorima sa SAD u vezi snabdevanja oružjem.
Međutim, oružani ustanak iranskih Kurda mogao bi da ima ozbiljne posledice po stabilnost Irana. Takođe je nejasno kako bi takvu operaciju doživele druge zemlje u regionu, ocenio je Rojters.
Takva intervencija mogla bi dodatno da podstakne oružani separatistički pokret etničke manjine Baludžistan u zemlji, koja održava bliske veze sa separatistima u susednoj provinciji Baludžistan, u Pakistanu.
Islamabad verovatno neće tolerisati bilo kakvu inicijativu u korist nezavisnosti Baludžistana.
Isto važi i za Siriju, gde su kurdske snage, bivši separatisti koji vode sopstvene institucije, integrisane u državni aparat.
Turska, saveznik sirijskog predsednika Ahmeda el Šareha, smatra sporazum o integraciji neophodnim za obnavljanje državne vlasti širom Sirije.
Ankara, neprijateljski nastrojena prema Kurdima, takođe je pretila da će pokrenuti sopstvenu vojnu operaciju protiv Sirijskih demokratskih snaga (SDF) koju pretežnu čine Kurdi na severu Sirije, ako se ta grupa ne pokori vladinoj kontroli.
Turska dugo traži mir sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK), koju je Ankara proglasila ilegalnom. Malo je verovatno da će blagonaklono gledati na naoružavanje kurdskih grupa u blizini svojih granica, dodaje britanska agencija.
