Поверљив план Пентагона открива како Вашингтон разматра казне за савезнике који нису стали уз САД у рату против Ирана
Сједињене Америчке Државе разматрају низ мера против НАТО савезника које сматрају недовољно кооперативним током рата против Ирана, открива Унутрашњи документ Пентагона, у који је имао увид Ројтерс од симболичких казни до потенцијално политички експлозивних потеза.
Према наводима америчког званичника, међу опцијама се налази и суспензија Шпаније из Алијансе, као и преиспитивање америчке подршке британском суверенитету над Фокландским острвима. Разлог: одбијање или оклевање појединих европских савезника да САД одобре приступ, базирање и прелете – тзв. ABO права – током операција против Ирана.
“То је апсолутни минимум за НАТО”, наводи се у интерном документу који, како тврди Ројтерс, већ кружи на високим нивоима у Пентагону.
Савез који више није једносмеран
Шеф Беле куће већ недељама отворено напада савезнике, оптужујући их да су одбили да помогну у деблокади Ормуског мореуза, кључне артерије светске трговине, након америчког напада на Иран 28. фебруара.
“Зар се ви не бисте повукли да сте на мом месту”, упитао је Трамп у интервјуу за Ројтерс почетком априла, остављајући отвореном могућност изласка САД из Алијансе.
Иако се у самом документу не предлаже формално напуштање НАТО-а, порука је јасна: стрпљење Вашингтона има границе.
Портпарол Пентагона Кингсли Вилсон, то је формулисао без дипломатских украса:
“Упркос свему што су Сједињене Државе учиниле за савезнике, они нису били уз нас”.
Шпанија као пример, Европа као мета
Посебно незадовољство у Вашингтону изазвала је Шпанија, чија је влада одбила да дозволи коришћење својих база и ваздушног простора за нападе на Иран. Реч је о стратешки важним тачкама – поморској бази “Рота” и ваздухопловној бази “Морон”.
Према интерном документу, суспензија Шпаније имала би ограничен војни ефекат, али снажан политички сигнал.
Циљ је, како се наводи, “смањење осећаја привилегованости код Европљана”.
Шпански премијер Педро Санчез одбацио је цео случај кратко и хладно:
“Не радимо на основу имејлова, већ на основу званичних докумената и ставова.”
Фокландска карта
Још осетљивија је идеја да САД преиспитају своју дипломатску подршку британским “империјалним поседима”, укључујући Фокландска острва – спорну територију на коју, поред Лондона, полаже право и Аргентина.
Тај сигнал би имао далеко шири геополитички одјек од саме војне сарадње и отворио би питање да ли Вашингтон почиње да тргује и савезничким историјским позицијама. Нарочито ако се има у виду да је на челу Аргентине Хавијер Милеји, Трампов савезник којем дугује захвалност за победу на изборима.
Подсећања ради, Велика Британија и Аргентина су 1982. водиле кратак, али крвав рат за ова острва.
Трамп није штедео ни британског премијера Кира Стармера, кога је назвао кукавицом, јер није ушао у рат против Ирана.
Поредио га је и са Винстоном Черчилом, али то поређење, наравно, није било у Стармерову корист. А британске авионе назвао је – играчкама.
Британија је у почетку одбила да дозволи коришћење својих база за нападе, да би касније пристала на ограничене, одбрамбене мисије – довољно да формално остане у игри, али недовољно да задовољи Вашингтон.
Крај илузије?
Америчко-израелски рат са Ираном отворио је питање које је годинама гурано под тепих: да ли НАТО и даље функционише као стварни савез или само као политичка форма?
Амерички министар одбране Пит Хегсет то је формулисао без увијања:
“Немате много од савеза ако имате земље које нису спремне да стану уз вас када вам је то потребно.”
Европске престонице, с друге стране, тврде да би учешће у америчкој поморској блокади значило директан улазак у рат и да су спремне да делују тек након примирја.
Између те две позиције, НАТО се данас налази на можда најопаснијој раскрсници од свог оснивања.
А судећи по тоновима из Вашингтона, питање више није да ли ће се Алијанса мењати – већ колико ће то бити болно.
