Битка код Кенигреца, вођена 3. јула 1866. године код данашњег Храдец Краловеа у Чешкој, била је један од преломних догађаја 19. века. У само једном дану пруска војска нанела је тежак пораз Аустријском царству и његовим савезницима, чиме је практично одлучен исход Аустријско-пруског рата.
Победа Пруске није била само војни тријумф. Она је означила крај аустријске доминације међу немачким државама и отворила пут стварању уједињене Немачке под пруским вођством.
Средином 19. века немачки простор био је подељен на велики број држава окупљених у Немачки савез. Две најмоћније силе биле су Аустрија и Пруска, које су се годинама бориле за превласт. Непосредни повод за рат био је спор око управљања Шлезвигом и Холштајном, али је суштинско питање било ко ће предводити будуће уједињење Немаца.
Пруски канцелар Ото фон Бизмарк проценио је да се тај спор може решити само војном победом над Аустријом. После дипломатских припрема и савезништва са Италијом, рат је избио у јуну 1866. године.
Код Кенигреца су Аустријанци окупили око 215.000 војника под командом фелдмаршала Лудвига фон Бенедека. Пруска је имала око 220.000 војника, распоређених у више армија, којима је командовао краљ Вилхелм I, док је кључну улогу у планирању имао начелник Генералштаба Хелмут фон Молтке Старији.
Битка је у почетку била неизвесна. Аустријанци су ујутру успевали да задрже пруске нападе, али се ситуација променила када је на бојиште стигла Друга армија престолонаследника Фридриха Вилхелма. Њен удар на аустријски бок довео је до слома одбране и повлачења аустријске војске.
Пруси су имали велику предност захваљујући модерној иглењачи Драјзе, пушци која се пунила отпозади и омогућавала много бржу паљбу од аустријских пушака које су се пуниле кроз цев. Уз бољу организацију, употребу железнице и ефикасније командовање, Пруска је показала снагу модерне војске.
Аустрија је у бици изгубила око 44.000 људи, укључујући погинуле, рањене и заробљене, док су пруски губици износили око 9.000 војника.
Пораз је приморао Аустрију на мир у Прагу, склопљен неколико недеља касније. Пруска није заузела Беч нити је наметнула посебно тешке територијалне услове, али је остварила свој главни циљ — Аустрија је искључена из немачких послова.
Већ 1867. године основан је Севернонемачки савез под пруским вођством, а после победе над Француском у Француско-пруском рату 1871. проглашено је Немачко царство у Версају. Тако је завршен процес уједињења Немачке, а Пруска је постала језгро нове европске велесиле.
Аустрија је после пораза морала да преусмери своју политику ка југоисточној Европи. Исте године претворена је у Аустроугарску монархију, у покушају да стабилизује унутрашње односе после једног од највећих војних и политичких пораза у својој историји.
Битка код Кенигреца и данас се сматра једном од првих великих битака модерног индустријског доба. Показала је колико железница, телеграф, добро планирање и модерно оружје могу да промене начин ратовања, а њене последице обликовале су европску равнотежу све до Првог светског рата.
