Cene azotnih đubriva oštro su pale nakon što su trgovci počeli da računaju na postepeno smirivanje poremećaja u snabdevanju sa Bliskog istoka.
Referentna cena uree sa Bliskog istoka pala je za oko 50 odsto, sa aprilskog vrhunca od 918 dolara po toni na 475 dolara po toni.
Time su cene praktično vraćene na nivo pre ratne krize, iako isporuke kroz Ormuski moreuz i dalje trpe posledice poremećaja.
Pad cena počeo je i pre nego što su očekivanja o mogućem mirovnom dogovoru Sjedinjenih Država i Irana popravila raspoloženje na tržištu. Na kretanje cena uticali su i slabija sezonska potražnja, kao i najava povratka kineske ponude na svetsko tržište.
Stručnjaci upozoravaju da pad potražnje nije nužno dobra vest, jer su visoke cene već naterale deo poljoprivrednika da smanje upotrebu đubriva ili promene planove setve.
To bi u narednim mesecima moglo da se odrazi na prinose, jer su odluke donete u vreme najviših cena već uticale na proizvodnju.
Deo analitičara smatra da je šteta po potražnju ipak ograničena, jer je veliki deo severne hemisfere već obezbedio zalihe pre nego što su trgovinski tokovi bili ozbiljnije poremećeni.
Iako su cene uree pale, fizičko tržište i dalje ostaje napeto. Procenjuje se da se skoro 900.000 tona uree i dalje nalazi u plutajućim skladištima u Zalivu, uglavnom već prodato, ali još neisporučeno.
Trgovci očekuju da će kupci sada čekati da cene dostignu najnižu tačku pre nego što se ponovo aktivnije vrate na tržište.
Za razliku od uree, tržište fosfatnih đubriva i dalje je pod snažnim pritiskom zbog problema sa dostupnošću sumpora.
Cene sumpora su od početka sukoba više nego udvostručene — u Kini su porasle za 110 odsto, a na mediteranskim tržištima za 133 odsto.
To pokazuje da se deo tržišta đubriva stabilizuje, ali da globalni lanci snabdevanja i dalje ostaju ranjivi na geopolitičke potrese.
