28.10.2026
Belgrade, RS – 7 C

Најновије вести

ХИЛАРИ КЛИНТОН: Волим Израел, али мрзим Нетанјахуову владу и њену политику

Бивша америчка државна секретарка Хилари Клинтон оштро је критиковала израелског премијера Бењамина Нетанјахуа и његову владу, доводећи у питање начин на који је реаговао на наводна упозорења да Хамас припрема велики напад уочи 7. октобра 2023. године.

Клинтон је, гостујући у емисији „Morning Joe“, рекла да је Нетанјаху можда игнорисао упозорење јер му није веровао, али је изнела и много тежу могућност.

„Или није веровао у то или је, ужасно је то рећи, желео да види шта могу да испланирају како би онда жестоко узвратио и ојачао своју позицију“, рекла је Клинтон.

Њена изјава уследила је након истраге израелског листа „Харец“, према којој је Нетанјаху око десет дана пре напада Хамаса добио упозорење председника Уједињених Арапских Емирата шеика Мохамеда бин Заједа да палестинска организација припрема велику операцију.

Према тим наводима, Нетанјаху упозорење није проследио највишим безбедносним званичницима Израела, нити су након њега промењене безбедносне процедуре и припреме.

Нетанјаху је те тврдње категорички одбацио, назвавши извештај „злонамерном измишљотином“. Најавио је тужбу против листа „Харец“ и затражио истрагу о објављеним наводима.

Клинтон је оценила да, без обзира на то шта је стајало иза одлука израелског премијера, догађаји представљају велики неуспех политичког руководства.

„Не знам о чему је размишљао, али закључак је да је ово био неуспех руководства. Ово је био неуспех у заштити израелског народа“, поручила је она.

Бивша америчка државна секретарка истовремено је нагласила да њене критике Нетанјахуове власти не значе да је против Израела.

„Волим Израел и мрзим Нетанјахуову владу и њену политику. Волим Америку и мрзим Трампову владу и њену политику“, рекла је Клинтон.

Она се осврнула и на насиље израелских досељеника на Западној обали, поручивши да оно мора бити кажњено.

Клинтон је оценила да толерисање таквог насиља штети Палестинцима, али истовремено представља опасност и за само израелско друштво.

Напад Хамаса 7. октобра 2023. године, у којем је убијено око 1.200 људи, а 251 особа одведена као талац, покренуо је рат у Гази и једну од најтежих политичких и безбедносних криза у историји Израела.

Претходни чланак

БУДАНОВ: Европа коначно препознаје руску хибридну претњу – „Сарађујте с нама или ћете имати посла с Русијом“

Sledeći članak

Песков: Запад губи контролу над поступцима Кијева

Препоручујемо да погледате

Кина: Јапан се „игра ватром“ због нуклеарних амбиција

Русија и Кина противе се убрзаној милитаризацији Јапана и све учесталијој расправи о могућности да та земља набави нуклеарно оружје, изјавио је кинески амбасадор у Москви Џанг Ханхуеј, упозоравајући да би политика Токија могла да […]

АБУ ДАБИ ПОСТАВИО УСЛОВ: Примирје са Ираном није довољно без уклањања претњи

Амбасадор Уједињених Арапских Емирата у Сједињеним Америчким Државама Јусеф Ал Отаиба изјавио је да само примирје са Ираном није довољно и да је неопходно решити читав спектар безбедносних претњи које долазе из Техерана. Он је […]

Галибаф: „Лажне вести о преговорима су покушај САД и Израела да изађу из блата које су сами направили

Председник иранског парламента Мохаммад-Багер Галибаф је јасно рекао: Народ чека освету. Потпуну. Праведну. Без компромиса. „Сви одговорни су уз вођу. Уз народ. До самог краја.” „Није било никаквих преговора са Вашингтоном. Лажне вести о дијалогу […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *