12.09.2026
Belgrade, RS 22 C

Најновије вести

ХИЛАРИ КЛИНТОН: Волим Израел, али мрзим Нетанјахуову владу и њену политику

Бивша америчка државна секретарка Хилари Клинтон оштро је критиковала израелског премијера Бењамина Нетанјахуа и његову владу, доводећи у питање начин на који је реаговао на наводна упозорења да Хамас припрема велики напад уочи 7. октобра 2023. године.

Клинтон је, гостујући у емисији „Morning Joe“, рекла да је Нетанјаху можда игнорисао упозорење јер му није веровао, али је изнела и много тежу могућност.

„Или није веровао у то или је, ужасно је то рећи, желео да види шта могу да испланирају како би онда жестоко узвратио и ојачао своју позицију“, рекла је Клинтон.

Њена изјава уследила је након истраге израелског листа „Харец“, према којој је Нетанјаху око десет дана пре напада Хамаса добио упозорење председника Уједињених Арапских Емирата шеика Мохамеда бин Заједа да палестинска организација припрема велику операцију.

Према тим наводима, Нетанјаху упозорење није проследио највишим безбедносним званичницима Израела, нити су након њега промењене безбедносне процедуре и припреме.

Нетанјаху је те тврдње категорички одбацио, назвавши извештај „злонамерном измишљотином“. Најавио је тужбу против листа „Харец“ и затражио истрагу о објављеним наводима.

Клинтон је оценила да, без обзира на то шта је стајало иза одлука израелског премијера, догађаји представљају велики неуспех политичког руководства.

„Не знам о чему је размишљао, али закључак је да је ово био неуспех руководства. Ово је био неуспех у заштити израелског народа“, поручила је она.

Бивша америчка државна секретарка истовремено је нагласила да њене критике Нетанјахуове власти не значе да је против Израела.

„Волим Израел и мрзим Нетанјахуову владу и њену политику. Волим Америку и мрзим Трампову владу и њену политику“, рекла је Клинтон.

Она се осврнула и на насиље израелских досељеника на Западној обали, поручивши да оно мора бити кажњено.

Клинтон је оценила да толерисање таквог насиља штети Палестинцима, али истовремено представља опасност и за само израелско друштво.

Напад Хамаса 7. октобра 2023. године, у којем је убијено око 1.200 људи, а 251 особа одведена као талац, покренуо је рат у Гази и једну од најтежих политичких и безбедносних криза у историји Израела.

Претходни чланак

БУДАНОВ: Европа коначно препознаје руску хибридну претњу – „Сарађујте с нама или ћете имати посла с Русијом“

Sledeći članak

Песков: Запад губи контролу над поступцима Кијева

Препоручујемо да погледате

Азербејџан као потенцијални фактор у сукобу са Ираном?

Према изворима и аналитичким проценама заснованим на контактима Вашингтона са Бакуом, постоји могућност да би администрација Доналда Трампа могла покушати да укључи Азербејџан у потенцијалну копнену операцију против Ирана. Копнена операција би носила велике губитке, […]

САД подривају Кину и Индију: Зашто су у Индији ухапшени Украјинци и један Американац

Ухапшени су осумњичени да су укључени у незаконит увоз великих пошиљки дронова из Европе у Мјанмар, преко Индије, за потребе етничких оружаних група Индијски медији пренели су 17. марта да је Национална истражна агенција (НИА) […]

Карлсон: Трампова религија није хришћанство, већ “израелизам”

“Која је заправо религија Доналда Трампа? То сигурно није хришћанство. То је ‘израелизам’. То је одбрана Израела”, прокоментарисао је новинар Такер Карлсон Трампове контроверзне изјаве о папи Лаву XIV и објаве у којима себе приказује […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *