Дејвид Моренс, дугогодишњи високи саветник у Националном институту за алергије и заразне болести САД (NIAID), признао је кривицу пред савезним судом због завере чији је циљ био избегавање закона о слободном приступу информацијама и правила о чувању федералне документације у вези са комуникацијама о грантовима за истраживање коронавируса. Моренс је од 2006. до 2022. радио у Канцеларији директора NIAID-а, којом је у том периоду руководио Ентони Фаучи.
Према судским документима, Моренс и његови сарадници очекивали су да ће јавност тражити увид у њихову комуникацију, због чега су се договорили да службене послове обављају преко Моренсовог приватног Gmail налога. На тај начин размењиване су поверљиве информације Националних института за здравље, вођени разговори о финансирању и мењани нацрти писама упућених руководству институције.
Случај се односи и на грант под називом „Understanding the Risk of Bat Coronavirus Emergence“, који је био додељен организацији која је део средстава проследила Институту за вирусологију у Вухану. Након што је грант обустављен због спорова око могућег порекла вируса, Моренс и други учесници настојали су да помогну у његовом обнављању и да се супротставе тврдњама да је коронавирус могао да потекне из лабораторије.
Моренс је признао и учешће у завери која се односила на незаконите поклоне. Један од сарадника поклонио му је вино за његове активности „иза сцене“, а Моренс је потом као могућу противуслугу навео писање научног коментара којим би заступао тезу о природном пореклу ковида 19. Помињане су и вечере у ресторанима са Мишленовим звездицама у Паризу, Њујорку и Вашингтону.
Моренсу због завере прети казна до пет година затвора, док ће коначну казну одредити савезни судија.
Случај је поново отворио питање транспарентности америчких здравствених институција током пандемије. Мартин Армстронг оцењује да признање кривице показује да су службеници институција које су од јавности захтевале висок степен поверења истовремено покушавали да део сопствене комуникације сакрију од јавног увида. Ипак, кривично признање Моренса само по себи не представља доказ да је Фаучи учествовао у завери.
