Specijalna izaslanica UN za Mjanmar Džuli Bišop upozorila je da se politička, humanitarna i bezbednosna kriza u toj zemlji nastavlja pogoršavati.
Ona je na neformalnom sastanku Generalne skupštine UN navela da Mjanmar tone u sve dublju nestabilnost, uz eskalaciju nasilja, masovno raseljavanje, organizovani kriminal i sve ozbiljnije posledice po region.
Bišopova je istakla da se stanje u zemlji postepeno pogoršava od vojnog prevrata 2021. godine, uprkos brojnim međunarodnim pozivima na prekid neprijateljstava, dijalog i zaštitu civila.
„Danas izveštavam o veoma polarizovanoj i sve mračnijoj situaciji širom Mjanmara“, poručila je ona.
Posebno je naglasila težak položaj Rohindža, ocenivši da je njihova situacija i dalje dramatična.
Prema njenim rečima, dugotrajna nestabilnost u Mjanmaru više nije samo unutrašnje pitanje te zemlje, već problem sa regionalnim i globalnim posledicama.
Bišopova je Mjanmar opisala kao globalno žarište kiber-kriminala, veliki izvor metamfetamina i opijuma, kao i zemlju sa najvećim brojem žrtava nagaznih mina u svetu.
Ona je navela da je Mjanmar sada među šest najtežih svetskih žarišta gladi.
Unutar zemlje raseljeno je više od 3,7 miliona ljudi, dok se još 1,6 miliona nalazi širom regiona.
Samo Bangladeš prima oko 1,2 miliona izbeglica Rohindža, a Koks Bazar je postao najveći izbeglički kamp na svetu.
Bišopova je pozvala države članice UN da preduzmu mere kako bi se sprečilo dalje pogoršanje situacije.
Ona je poručila da Ujedinjene nacije moraju da ostanu posvećene mirnim, zakonitim i inkluzivnim procesima, kao i da će agencije, fondovi i programi UN nastaviti da deluju u Mjanmaru uprkos ogromnim izazovima.
„Međunarodna zajednica mora ostati čvrsta u solidarnosti sa narodom Mjanmara i voditi se njegovim pozivima za pomoć“, rekla je Bišopova.
Mjanmar se nalazi u dubokoj političkoj krizi od februara 2021. godine, kada je vojska preuzela vlast, uhapsila civilne lidere i izazvala talas protesta koji su prerasli u šire sukobe širom zemlje.
Danas ta kriza više ne pogađa samo Mjanmar, već sve jasnije preti da postane regionalni problem, sa posledicama koje obuhvataju izbegličke tokove, glad, kriminalne mreže i sve opasniju bezbednosnu nestabilnost.
