У Сједињеним Америчким Државама поново је отворена велика правна и политичка битка око држављанства по рођењу, а коначну одлуку сада би требало да донесе Врховни суд.
Према 14. амандману америчког Устава, свако ко је рођен на територији САД аутоматски добија америчко држављанство, без обзира на боравишни статус својих родитеља. То право, познато као право тла, важи од 1868. године.
Амерички председник Доналд Трамп жели да то промени и да се држављанство по рођењу више не односи на децу миграната који немају законит боравишни статус или се у САД налазе само привремено, на пример као туристи или студенти.
Ограничавање тог права једна је од кључних тачака Трампове оштрије миграционе политике. Он је након повратка у Белу кућу председничким декретом покушао да укине аутоматско држављанство у одређеним случајевима.
Према плану његове администрације, деци рођеној у САД било би ускраћено држављанство ако њихове мајке у тренутку порођаја нису имале трајни боравишни статус или су у земљи биле само привремено.
Трампова администрација тврди да жели да спречи такозвани „порођајни туризам“, односно праксу да жене долазе у САД како би се тамо породиле и тако њихова деца добила америчко држављанство.
До сада су бројни савезни судови блокирали Трампове покушаје, али је Врховни суд у једној међуодлуци оценио да судске блокаде које важе за целу земљу нису дозвољене. Због тога америчка влада сада тражи коначну одлуку највише судске инстанце.
Трамп је раније тврдио да су САД једина земља на свету која дозвољава стицање држављанства на основу места рођења. Међутим, то није тачно. Према анализама, у марту 2026. године укупно 32 државе имале су прописе о држављанству врло сличне америчким.
Међу тим земљама су Канада, Мексико, Бразил и бројне државе централне и Јужне Америке. САД јесу међу мањим бројем земаља које примењују право тла, али далеко од тога да су једине.
Супротан принцип је право крви, односно право порекла. По том моделу, дете стиче држављанство преко родитеља, док место рођења има мањи значај. Већина држава у свету примењује управо тај принцип, мада многе земље комбинују оба система.
Немачка је дуго користила искључиво право порекла, па је дете добијало немачко држављанство ако је бар један родитељ био немачки држављанин. Од 1. јануара 2000. године, под одређеним условима, немачко држављанство могу да стекну и деца која нису немачког порекла.
Одлука Врховног суда могла би да има далекосежне последице. Уколико суд стане на страну Трампа, то би значило прекид традиције старе више од једног века.
Критичари упозоравају да би таква промена могла да створи велики број деце без јасно дефинисаног правног статуса.
Према проценама Института за миграциону политику, у сарадњи са истраживачима са Државног универзитета у Пенсилванији, број становника САД без законитог боравишног статуса могао би до 2050. године да порасте за чак 4,7 милиона људи.
