Američki predsednik Donald Tramp vratio se iz Kine predstavljajući razgovore sa kineskim predsednikom Si Đinpingom kao istorijski trenutak u odnosima dve najveće sile sveta.
Tramp je susret opisao kao „G-2“ momenat, naglašavajući da su SAD i Kina dve velike zemlje čiji odnosi mogu da odrede pravac globalne politike.
„To su dve velike zemlje. Ja to zovem G-2. Mislim da će to ući u istoriju kao veoma važan trenutak“, rekao je Tramp.
On je tvrdio da su tokom posete postignuti veliki trgovinski dogovori, uključujući prodaju 200 aviona Boing Kini, uz obavezu za još 750 letelica u budućnosti. Prema njegovim rečima, dogovori bi trebalo da donesu korist i američkom poljoprivrednom sektoru.
Posle kratkog zaustavljanja radi dopune goriva na Aljasci, Tramp je po dolasku u Merilend izjavio da je poseta bila „veliki uspeh“ i „istorijski trenutak“.
„Sve što mogu da kažem jeste da je to bio veliki uspeh. Napravili smo velike dogovore. Postigli smo velike trgovinske sporazume. Mnogo stvari se dogodilo i čućete o njima, ali to je bio ogroman uspeh“, poručio je Tramp.
Američki predsednik je naglasio da je održavanje dobrih odnosa sa Sijem od ključnog značaja. Posebno se osvrnuo na Tajvan, navodeći da ne veruje da će Kina preduzeti agresivne poteze dok je on u Beloj kući.
„Ne mislim da će išta uraditi dok sam ja ovde. Kada ne budem ovde, mislim da bi mogli, da budem iskren“, rekao je Tramp.
On je dodao da želi smirivanje situacije i da SAD ne traže ratove.
„Želim da se smire. Želim da se Kina smiri. Mi ne tražimo ratove, a ako se zadrži sadašnje stanje, mislim da će Kina biti u redu sa tim“, poručio je Tramp.
Tajvan je bio jedna od centralnih tema razgovora Trampa i Sija. Kineski predsednik je, prema navodima, privatno upozorio da neslaganja oko tog ostrva, koje Peking smatra svojom teritorijom, mogu gurnuti SAD i Kinu ka konfrontaciji, pa čak i sukobu.
Tramp je kasnije rekao da još nije odlučio da li će nastaviti sa velikom predloženom prodajom američkog oružja Tajvanu. Vašington već decenijama podržava Tajvan i ima zakonsku obavezu da mu pomogne u očuvanju samoodbrambenih sposobnosti, ali istovremeno nastoji da održi diplomatske odnose sa Pekingom.
Američki predsednik je naveo da nije dao nikakvo obećanje ni u jednom smeru po pitanju Tajvana. Istovremeno je jasno poručio da ne podržava formalno proglašenje nezavisnosti Tajvana.
„Ne želim da neko ide ka nezavisnosti“, rekao je Tramp.
Pored Tajvana, razgovaralo se i o Iranu. Tramp je izjavio da mu je Si Đinping stavio do znanja da je Kina spremna da pomogne u posredovanju radi okončanja sukoba i podrške ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, ključne rute za svetski transport nafte.
Tramp se nada da bi Kina, kao najveći trgovinski partner Irana, mogla da iskoristi svoj uticaj kako bi Teheran prihvatio dogovor koji bi bio prihvatljiv Vašingtonu.
Američki predsednik je takođe tvrdio da mu je Si obećao da Kina neće isporučivati vojnu opremu Iranu.
Susret Trampa i Sija zato se predstavlja kao moguća prekretnica u odnosima Vašingtona i Pekinga, ali i kao trenutak u kojem su na stolu bila najosetljivija svetska pitanja: trgovina, Tajvan, Iran, Ormuski moreuz i globalna ravnoteža moći.
