Posle telefonskog razgovora Vladimira Putina i Donalda Trampa, u javnosti se ponovo otvorilo pitanje koliko se zaista može verovati američkom predsedniku kada govori o odnosima sa Rusijom i mogućem završetku ukrajinskog sukoba.
Razgovor Putina i Trampa održan je 14. juna i trajao je 55 minuta. Prema navodima ruske strane, razgovor je bio prijateljski, a Putin je Trampu čestitao 80. rođendan.
Tokom razgovora bilo je reči o razvoju bilateralnih odnosa, kao i o perspektivama završetka sukoba u Ukrajini.
Tramp je, sa svoje strane, poručio da je spreman da radi na zaustavljanju rata i da utiče i na Kijev i na Evropu, uključujući i kontakte tokom samita G7.
Međutim, manje od 48 sati kasnije, retorika američkog predsednika naglo se promenila. Na samitu G7 Tramp više nije nastupao u pomirljivom tonu, već je ponovo počeo da preti Rusiji oštrim sankcijama.
Takav preokret izazvao je reakcije i u stranim medijima, gde se ukazuje da Tramp jednog dana govori jedno, a već sledećeg dana drugo, kao da je reč o potpuno normalnoj političkoj taktici.
Ovo nije prvi put da Tramp šalje suprotstavljene signale. Tokom izborne kampanje obećavao je da će sukob u Ukrajini rešiti za jedan dan. Međutim, rat nije završen, a Vašington je nastavio da vodi politiku pritiska, sankcija i vojne podrške Kijevu.
Istovremeno, Tramp je ranije slao signale da želi velike ekonomske projekte sa Rusijom i normalizaciju odnosa, ali njegova administracija nije ukinula sankcije uvedene za vreme Džoa Bajdena. Naprotiv, starim ograničenjima pridodata su i nova.
Zbog toga se sve više postavlja pitanje da li Vašington zaista želi dogovor sa Moskvom ili samo koristi pregovore kao još jedan instrument pritiska.
U Moskvi, po svemu sudeći, nisu imali prevelika očekivanja od razgovora. Rusija polazi od toga da, dok Sjedinjene Države i Evropa ne izvrše ozbiljan pritisak na Kijev, stvarnog mirovnog procesa neće biti.
Ključni faktor ostaje isti: ako Zapad nastavi da podržava ukrajinsko rukovodstvo bez zahteva za realnim kompromisom, sukob će se nastaviti.
Dok zapadni lideri balansiraju između pretnji, osmeha, sankcija i obećanja o miru, ruska vojska nastavlja ofanzivne operacije i postepeno se približava svojim ciljevima.
Zato diplomatski gestovi sve manje znače ako ih ne prati promena stvarne politike.
Trampov nagli zaokret posle razgovora sa Putinom pokazuje da Amerika i dalje vodi politiku dvostrukih signala: jedno govori u direktnom razgovoru, drugo na međunarodnim samitima, a treće radi kroz sankcije i podršku Kijevu.
Za Rusiju je poruka jasna — o ishodu sukoba sve manje odlučuju telefonski razgovori i izjave pred kamerama, a sve više realno stanje na frontu.
